ONI KOJI SU VEROVALI U ANDJELE
1.Deo "10.000 koraka od mene" #nastavak
Zamolila sam ga da se prosetamo kako bi ga bolje upoznala.Ne postoji tema o kojoj nismo pricali,nisam znala da je tako iskren i to mi se mnogo svidelo,ostavio je divan utisak na mene.Ponasao se tako kao da se znamo od malih nogu,stalno je imao osmeh na licu a ja sam se trudila da takodje budem nasmejana kako bi ostavila dobar utisak na njega.Osecala sam da bez njega necu moci ni jednu sekundu i zato je postao jedna od najdrazih osoba u mome zivotu.
Seli smo blizu mora,dole na pesak.Ustao je,nisam htela da ga pitam gde ide.Kada se vratio,stavio mi je morske zvezde u kosu i gledao me pravo u oci.
-"Prelepo ti stoje."-rekao je.
-"Moraju,kad si ih ti stavio."-izustila sam.
Seo je pored mene,neko vreme smo se gledali i bilo mi je neprijatno da ga stalno gledam u oci,nisam vise mogla da izdrzim pa sam prekinula trenutak...
-Martine,ti si divan momak i svidjas mi se.Imas li devojku?"-upitala sam ga ovo za devojku jer nisam bila 100% sigurna da je zauzet,mozda mu je ono bila prijateljica.
-"Imam."-odgovorio je nakon nekoliko sekundi cutanja.
-"Super.Ja nemam decka"-rekla sam,ali nimalo nije bilo super,to saznanje je unistilo sve u meni.
Mislim da je video da sam ljuta i iskoristio je priliku.Priblizavao mi se polako i kada mi je bio sasvim blizu,gledao mi je malo u usne,malo u oci....krenuo je,taj poljubac sam ocekivala jos od naseg susreta.Dotakao mi je usne kad odjednom-tilili-tilili,zazvonio mu je telefon.
-"Izvini."
Nisam mogla da razumem taj jezik kojim je pricao,ali razgovor je kratko trajao.
-"Ko je to bio"-upitala sam.
-"Moja devojka.Idem sa njom na pice,izvini Hana,stvarno mi je zao."Uhvatila sam ga.
-"Ostavljas me?"
-"Necu dugo,ne brini,a ako se ne vratim onda se vidimo sutra."-sapnuo mi je na usne.
-:"Vidimo se."-rekla sam i osmenhula sam mu se.Nisam znala da smo toliko bliski,bila sam ubedjena da nesto oseca prema meni ili mozda samo glumi.
Ali znam sta cu,moram skinuti s 'vlasti' njegovu devojku i to sto pre,odmah...
KRAJ 1.DELA

View more

Cao ljudi❤Ja sam odlucila da pisem pricu naravno i dalje cu odgovarati na pitanja vezana za Martina i ova prica je takodje vezana za njega i ako vam se svidi molila bih vas da mi napisete da pisem nastavke a ako vam se ne svidi posto ja i nisam nesto talentovana slobodno mi pisite da ne zelite pricu.💖💝💌

---

"ONI KOJI SU VEROVALI U ANDJELE"
1.Deo "10.000 koraka od mene"
Bio je tako blizu,a tako daleko.Stajao je tamo sav zanesen letnjom euforijom,uzivao sa prijateljima i cini mi se devojkom,posumnjala sam jer se ta mala stalno motala oko njega.A ja....ja sam ga samo gledala,onako nespretno kao da nisam imala pojma gde sam.Neko mu je dao znak da gledam u njega,on se okrenuo i tog momenta shvatila sam koliko je zaista lep,pogled mi je ostao na njemu,a on se samo smesio i povremeno gledao u mene.
-"A gde gledas,u Martina ha?"-upitala me je Ani i nasmejala se.
-"On je kao iz bajke,lep kao san i bice moj!"-rekla sam.
-"Pa onda pozuri da tvoj princ ne bi vec postao neciji."-dobacila mi je.
-"Vec jeste neciji!"-rekla sam drsko-"on je njen."- i krenula sam onako odlucno kao nikada pre prema njemu.Vec sam zamisljala kako me Ani,Ivi i Mima gledaju razgoracenih ociju zbog moje donesene odluke.Razmisljala sam da li da napravim neki skandal,ali onda bi on mislio da sam neka histericna devojka i na kraju ipak sam odlucila da mu normalno pridjem.
-"Hej,cao Martine."-rekla sam uzbudjeno.
-"Cao."-odgovorio je i smesio se.Neko vreme sam gledala u njegove bozanstvene plavo-zelene oci,jednostavno osamutile su me...
-"Pa..."-prekinuo je tisinu.
-"Amm....ovaj,ja sam Hana."-rekla sam.
-"Drago mi je Hana."-blago mi se nasmejao kao da je primetio da sam se pogubila od uzbudjenja i od njegovog prisustva....💖
------
Volela bih da me posebno malo posavetuju osobe koje vec duze vreme pisu price i da mi malo pomognu ako zele.Ako vam se svidela prica obavezno mi kazite....❤💋💞

View more