Па ўзгорках Грузіі ўначы паўзёт імгла;
Я чую шум Арагвы прада мною.
Павольна на душы. Журба мая святла;
І лёгкі смутак поуніцца табою,
Табой, адной табой. І суму маяго
Нішто не замінае, не трывожыць.
І сэрца зноў гарыць, кахае зноў,
Бо не кахаць табе яно не можа.
(никто не поймет :( )