♥ Kαćα stories ♥

"To nije bilo lepo sa tvoje strane."

---

Rekao je podrugljivim tonom te je ustao.

---

"Znaš, na Maljorci sam imao jednu devojku."

---

Počeo je da priča što me je užasno zanimalo ali htela sam da ispadnem, faca, pretpostavljam.

---

"Treba da me zanima?"

---

Pitala sam nezainteresovano.

---

"Ovim me nisi ispalila, samo si mi dala još više znakova da si luda za mnom."

---

Rekao je kroz onaj šmekerski osmeh te je prošao rukom kroz svoju bujnu kosu.

---

"Koji su ostali znakovi?"

---

Pitala sam znatiželjno glumeći da igram njegovu igru.

---

"Pa, vidi ovako, prvo i prvo, kada sam prvi put došao blenula si u mene kao da sam od zlata. Svaki put kad ti se obratim, naježiš se. Svaki put kad ti priđem blizu tražiš razlog da pobegneš, kao da se plašiš moje blizine."

---

Nisam sigurna ali mislim da je u svemu upravu. Vrat mi se naježio, te se jeza spustila na ruke i noge. Čini me drugčijom.

---

"To...to nisu nikakvi znakovi."

---

Rekla sam promumlavši.

---

"Ne?"

---

Počeo je prilaziti te je stao naspram mene. Ja sam bila naslonjena na kuhinjski radni sto a on se telom naslanjao na mene. Počela sam da se znojim i srce mi je radilo sto na sat.

---

Rukom je prešao po mojoj goloj butini, podizao mi je šorts i zavlačio ruku do kukova. Osećaj je bio savršen, tako je muževan, znao je kad i gde sa stavi svoju jaku ruku.

---

Ali, prevario se. Nisam laka, za šta on mene smatra*

---

"Šta radiš koji kurac? Jesi ti normalan? Idiote maloumni."

---

Dreknula sam odgurnuvši ga.

---

Namrštila sam se i otišla brže bolje u spavaću sobu te legla u krevet. Samo sam čekala da dodje za mnom i da legne kraj mene. Nije ulazio.

---

Mislila sam da je bezosećajni kreten koji bi samo seks i zabavu, ali njega nije bilo, nije dolazio i nije legao kraj mene. Možda je shvatio da nisam takva, možda mu je žao, možda sam ipak imala previše predrasuda.

---

Previše sam se osetila krivom jer sam se tako izderala na njega, morala sam otići do njega da se izvinim.

---

Polako sam otvorila vrata ali njega nija bilo u dnevnoj sobi, nije bio u kupatilu a ni u kuhinji, on jednostavno nije bio u stanu. Pa, gde je?

---

...

---

Pa, novi deo je tu! Šta kažete? Pišite mi u pitanja vaša mišljenja!
Ne zaboravite čitati priču i na Wattpadu!
https://www.wattpad.com/525092446-cimeri-2018-tre%C4%87i-deo
https://www.wattpad.com/525092446-cimeri-2018-tre%C4%87i-deo
https://www.wattpad.com/525092446-cimeri-2018-tre%C4%87i-deo
https://www.wattpad.com/525092446-cimeri-2018-tre%C4%87i-deo
https://www.wattpad.com/525092446-cimeri-2018-tre%C4%87i-deo

View more

Sedim ušuškana u krevetu i završavam pisanje dvanaestog poglavlja moje "tajne" knjige. Ne želim da neko pročita pre nego što je ne usavršim ili na završim u potpunosti.

---

Otključavanje ulaznih vrata me tera da spustim ekran laptopa.

---

Marko. Znala sam da je on i zato sam ustala da izvadim sebi hleb iz tostera.

---

"Stigao sam."

---

Taj savršeni glas koji u meni budi nešto za šta ni sama nisam sigurna šta je, se oglašava hodnikom kao i celom kuhinjom. Ruke su mi se naježile kao i vrat pa sam prećutala odgovor. Nisam mu se javila da sam i ja tu.

---

"Katalina?"

---

Bio je uporniji no što sam mislila. Nisam imala druge, oglasila sam se.

---

"U kuhinji sam."

---

Rekla sam promuklim tonom jer skoro tri sata nisam ni sa kim pričala pa verovatno je to bio razlog.

---

Nakon par trenutaka i on se stvorio u kuhinji. Mnogo me je zanimalo gde je bio ali nisam želela da ga spopadam i bombardujem pitanjima.

---

"Gde si ti bila danas? Tek što sam došao ujutru ti si izašla."

---

Približivši mi se, stao je kraj mene i pomno me gledao.

---

Činio me je veoma nervoznom ali nisam smela da se predam.

---

"Pa.." počela sam sa mucanjem, "...do grada sa drugaricama."

---

Napokon sam izrekla sve. On se samo nasmejao i seo za sto nestrpljivo iščekujući večeru ali nije skidao osmeh sa lica.

---

"Pa šta ima za večeru?"

---

Skroz sam zaboravila na njega. Napravila sam samo sebi tost. Jao. Ma dobro staviću njemu pa ću reći da sam ja već jela dok je on bio odsutan.

---

"Napravila sam ti tost."

---

Rekla sam posluživši mu tanjir ispred.

---

"A ti?"

---

Pitao je dok je svojim neodoljivim očima pomno gledao u mene.

---

"Ja sam već jela dok si ti bio odsutan."

---

Rekla sam okrenuvši mu leđa i uzela sam da perem sudove.

---

"Ti se to namerno okrećeš?"

---

Pitao je on ali ja nisam skontala u čemu je stvar.

---

"Šta?"

---

Upitala sam ga jer idalje nisam shvatala foru.

---

"Pa, vidi, nije kao da nemaš dobru zadnjicu a ja sam muško pa ispada kao da namerno želiš da gledam u nju."

---

Ostala sam bez teksta. Nisam znala šta da odgovorim.

---

"Seljačino."

---

Izletelo mi je samo ovo, naravno.

---

...

---

Tu je i drugi dep. Pišite mi utiske! Ljubim vas!
Ne zaboravite da čitate priču i na Wattpadu:
https://www.wattpad.com/517444963-cimeri-2018-drugi-deo
https://www.wattpad.com/517444963-cimeri-2018-drugi-deo
https://www.wattpad.com/517444963-cimeri-2018-drugi-deo
https://www.wattpad.com/517444963-cimeri-2018-drugi-deo
https://www.wattpad.com/517444963-cimeri-2018-drugi-deo

View more

"Ispričaj nam kako je to izgledalo. On je savršen Kata."

---

Navaljivale su Sara i Alehandra.

---

"Pa dobro, otprilike, ovako je sve to bilo."

---

Počela sam..

---

/Flashback/

---

"Ali ti nisi Makarena.."

---

Rekla sam zabezeknuto dok sam buljila u dečka predivnih i oštrih crta lica. Imao je duge, guste crne trepavice koje su samo bile okvir njegovih predivnih očiju boje karamele. Nos mu se savršeno pružao do punih crvenih usana boje nara. Mislim da sam pocrvenela od ovolikog zagledanja.

---

"Makarena? Ne, ja sam Marko."

---

Rekao je on dok je stajao ispred vrata držeći torbu preko ramena a kofer mu je bio naslonjen na levu nogu. Glas mu je bio dubok i pomalo hrapav, taman je išao uz njega.

---

"Jesi siguran da si došao u pravi stan? Meni su rekli da ću dobiti cimerku sa Maljorke a ne cimera."

---

Rekla sam naglasivši to u. Verovatno je shvatio da ga neprestano odmeravam, ali izgledao je tako divno. Imao je tako divan osmeh, zubi su mu se beleli. Gledao me je tako čudno, ne znam, izazovno, zavodnički ali i kao da me poznaje već duže vreme.

---

"Ti si Katalina Peres?"

---

Pitao me je izgovorivši moje ime. Zatim je oblizao usne na šta sam obratila pažnju i klimnula glavom davajući znak da jesam Katarina Peres.

---

"Onda super, rešili smo zabunu, mogu da uđem?"

---

Pitao me je kroz veliki osmeh koji se automatski nacrtao na njegovom licu. Nisam imala druge, pustila sam ga da uđe. Ovde je sve počelo...

---

/EndOfFlashback/

---

Završivši priču o svome iskustvu koje se desilo ovog jutra, ponovo sam vratila pogled ka njima. Prizor koji me je dočekao bio je da je Sara skoro pala sa stolice a Sandrina glava je bila zabijena u knjige koje su se nalazile svuda oko nas povodom da smo otišle do biblioteke koja je bila u sklopu ovog fakulteta. Kratko rečeno, biblioteka se orila od smeha.

---

"Jebite se."

---

Rekla sam nadureno. Njima je ovo bilo smešno, ali ja sam ta koja od sad pa na dalje mora da živi sa najzgodnijim bićem i da deli jebeni krevet sa njim jer sam mislila da mi dolazi ženska osoba pa mi to ne bi predstavljalo problem jer sam smatrala da ćemo biti drugarice ali ovako, ako se pitate a gde je kauč, tu je kauč ali njemu ne odgovara dušek. Tako da srećno mi bilo...

---

...

---

Pa šta kažete? Pišite mi u pitanja, odgovaraću na sve do sledećeg dela. Ljubim vas!
I ne zaboravite da čitate priču i na Wattpadu!
https://www.wattpad.com/516596698-cimeri-2018-untitled-part-1

View more