#tuga

https://savetovalistemozaik.com/sr/o-gubitku-bliske-osobe/

---

Čak i kad prođe to razaranje i vi krenete dalje, to ne znači da ste preboleli ili zaboravili dragu osobu koje više nema. To je mogućeako ste samo prekinuli komunikaciju i ta osoba je još živa. Ali, ako vam je bliska osoba umrla, ta neka praznina će uvek ostati u vama.

---

Zato ne bi trebalo da ciljate ka“preboleo sam” već ka “prihvatio sam”.

---

Vremenom vi naučite da živite bez te osobe.
Naučite da uopšte živite.
Prihvatite da je više nema.
Ali, dođu svi ti praznici, rođendani. U svakodnevnom životu vidite 100 stvari koje vas podsete na nju. I onda vam se sva bol vrati.
To znači da je ta tuga nastavila da živi u vama, samo što ste je prihvatili i nastavili ste da živite SA njom.
Vremenom tuga ne nestane iz vas, nego vi izgradite nov život oko nje.

---

Moje misljenje da boli ne mogu nestati,nego ziveti u nama zakopane u ranama koje mogu da se otvore u zavisnosti ,nedaj se curoo razumem te, pokusaj i sa njima biti bliska,nikad ne zaboravi bff, pronadji sa svakim neku temu,i treba da je se sećaš i nekako probaj i ti izgraditi svoj zivot imaš priliku ❄👑💓

View more

Hahahahahaahahahah. ?
Nadovezala bih se na zadnji dio pitanja da je grad lijep i da vrijedi posjetiti, odnosno SLOŽILA BIH SE da svakako svi koji imaju priliku trebaju doći i vidjeti Stari Most i stari dio grada. Ako ćemo iskreno, smatram ga najljepšim starim gradom iz osmanskog perioda! To da li je ostatak grada lijep ili nije ne bih nešto pretjerano da komentarišem jer to je na svakoj osobi da odluči sama za sebe, a meni prosto nije. Ono što ga čini lijepim jeste što se u blizini nalaze Blagaj, Počitelj, Stolac i Kravice, pa ko dođe u Mostar obiđe i ova mjesta/gradiće i smatra to sve pod Mostarom hahah. Dalje, grad prije rata je bio san snova, svi redovno plačemo za tom ljepotom koja je uništena! Danas su ostale samo ruševine, smeće, stare i oronule zgrade, polomljeni trotoari, uništena poznata mostarska kupališta, porušeni mostovi i parkovi... Grad je jedna velika tuga prije svega i ono što ga drži jeste upravo taj stari dio grada i njegova poznata ljepota koju je imao prije rata. O ljudima ne bih da pričam, o mjestima za izlazak samo sve najgore, o školstvu katastrofa, o siromaštvu bi se dalo mnogo razgovarati i sl. A mi nemamo gradonačelnika već godinama odnosno NEMAMO IZBORE da glasamo kao što treba svaka demokratska država da ima, wow. A o podjeli grada na istočnu i zapadnu stranu tek ima šta da se govori, zamislite da svoj grad dijelite na onu stranu na kojoj živite i na onu gdje prelazite samo u slučaju nužde jer tamo nisu "vaši." Wow.

View more

Hvala ti na tome što me svrstavaš u omiljene profile, i što imaš povjerenje u mene, to je divno pročitati! 🥰
Ovo je jedno od onih pitanja, gdje konkretno odgovora nema. Mi ne biramo kada i koga ćemo zavoliti, niti možemo birati kada ćemo se otrgnut od osjećanja i nastaviti dalje svojim putem. Ljubav nije lekcija koju učiš, a posle dva dana zaboraviš (nije baš dobar primer). Neuzvraćena ljubav je teška, psihički bolna, a opšte je poznato da volimo one koji ne osjećaju isto. Samim tim, treba da prihvatiš to što osjećaš, ne bježi od osjećanja ma koliko god ti budila tugu. Kada prihvatiš da ne možeš ništa promeniti, bude ti u startu lakše. Zaljubljenost kao takva ne traje vječno. Za 5 mjeseci, za godinu dana, proći će. Ne možemo čitav život biti zaljubljeni u osobu koja nije zainteresovana! Ples igraju tuga i zaljubljenost, samo ti odlučuješ hoćeš li voditi, ili ćeš se prepustiti.
Mučim se sa istom stvari kao i ti, i ja sam to na ovaj način prihvatila, ali, opet kažem, nema tog ključa koji otključava srce i gumice koja briše osjećanja. 😊

View more

Žao mi je zbog tvog gubitka, primi moje saučešće.
Kada čujemo da je neka osoba preminula, bude nam veoma teško, ali je tek veća bol kada iz našeg života iznenada ode osoba koju smo veoma voleli i sa kojom smo bili bliski. Što je gubitak značajniji, to je tuga veća. Razumem te u potpunosti, znam da ti je teško jer si ipak izgubila velikog oslonca u životu, ali moraš da se trgneš i da ne patiš toliko. Treba da brineš o sebi. Nakon smrti voljene osobe više nego ikad moraš brinuti o sebi jer veliki emotivni stres može narušiti tvoje zdravlje. Uz fizičko, brini se i za psihičko zdravlje jer su telo i um povezani. Mlada si, tek imaš sedamnaest godina i ne trebaju ti lekovi za depresiju, jer pre ili kasnije moraš prihvatiti da njega nema. Što se tiče rođendana, to je situacija koja će u tebi probuditi osećaje i uspomene. Najbolje je da porazgovaraš sa mamom, bakom ili bilo kojom osobom iz porodice o svojim osećanjima. Ali, sama moraš odlučiti da li ćeš praviti proslavu ili ne. Devojko, znam da ti je teško, ali glavu gore. Život ide dalje, ne trebaš da patiš, nego da se sećaš oca kroz uspomene. Verujem da bi on voleo da ne budeš tužna zbog njega nego da budeš srećna, jer posmatra sve što radiš sa boljeg mesta. 🍃

View more

Stvarno mi je mnogo žao tvog gubitka, naravno, takvo nešto nije lako, niti se trebaju zaboraviti lepi trenuci koje ste zajedno proveli, ali isto tako i oni tužni, pronađi nešto što će ti pomoći da nastaviš dalje, ne možeš ostati u prošlosti i zauvek žaliti za nekim ko se ne može vratiti. Trebaš ga se sećati uz osmeh, ne uz bol i suze, znam da je teško, znam da je to prosto nemoguće preboleti, svakako ne mogu zamisliti gubitak roditelja, niti te mogu toliko razumeti, tj. kako se zapravo osećaš, ali mislim da sebi moraš dati predah. Ne možeš zauvek čupati svoje srce na komade, liti suze svakim danom, osećati bol, prazninu, moraš nastaviti dalje sa svojim životom, sigurna sam da bi i tvoj otac tako želeo, ne bi voleo da te vidi uplakanu, kako patiš i kako ti je svakim danom sve gore. Nađi svetlost na kraju tunela, koja će te voditi dalje kroz život, nađi oslonac koji će te gurati dalje, nešto što ćete učiniti srećnom, nakon toliko godina, nešto što će ti baš dosta pomoći u ovim trenucima slabosti. Budi zahvalna svemu onome što te je otac naučio, što ti je govorio, trenucima kada te je bodrio i ono najvažnije, njegovu ljubav prema tebi, neka te to seća na njega. Trebaš više voditi računa o sebi, ako nemaš sa kime da razgovaraš i ako ti je ovo i previše osetljiva tema, smatram da bi mogla popričati sa psihologom, ipak je prošlo 13 godina i ti još uvek nisi uspela da nastaviš dalje, ako se isprazniš kako treba, možda će ti biti lakše, možda ćeš se osećati slobodnije i moći ćeš krenuti dalje ili ispočetka. Kako kažu, život ide dalje, sećanje ostaje, ništa ti tu ne možeš promeniti, stvarno mi je žao. ??
ネベナ

View more

Jooj, kako mi je žao!
Smrt roditelja zamišljam kao naaajveću emocionalnu bol koju možemo osjetiti, strahujem od same pomisli na to i stvarno mi je žao. Ne mogu ni zamisliti kako se osjećaš, ali razumijem te unatoč tome. Nema veze što nije povezano sa mnom, na dobrom si putu čim si mi rekla jer je uvijek bolje pričati s nekim o osjećajima, zaplakati, vrištati, podijeliti svoju bol bilo s kim, nego zakapati te osjećaje duboko u sebe gdje još više bole. Iskreno, smatram da je ovakve stvari nemoguće zaboraviti, ovakva rana nikad nije potpuno zatvorena. S vremenom se samo naučimo nositi s tom bolju, skrenemo si misli na pozitivne stvari i naučimo živjeti s time, ali uvijek postoji neki okidač koji opet potakne te osjećaje. Na primjer, eto, godišnjica smrti, rođendan te osobe i sl. Naravno da se grozno osjećamo u to vrijeme, ali proći će. Samo se drži, ovako imaš dva anđela čuvara. Tata bi sigurno htio da si sretna, potrudi se za njega! ᵡ

View more

Da li ste bili zajedno ili ne?
U svakom slucaju gotovo je nemoguce u potpunosti zaboraviti osobu koja je u tebi izazvala i mrvicu osecanja, bilo to u prijateljskom ili ljubavnom odnosu. Preboli se nekako, da, koliko ce to vremenski trajati zavisi od tvoje vezanosti za nekoga ali dok god je ta ljubav bila iskrena oni posebni ce uvek imati mesto u tvom srcu samo sto ce prestati da boli, neces biti ovoliko povredjena koliko si sada. Raskidi su stvarno bolna stvar, ne zovu se za dzabe tako, vi raskidate svaki kontakt medju vama, sve vase veze, reci, zagrljaje, poljupce pa i prijateljstvo, podrsku, utehu.. i svako nastavlja sa svojim zivotom. Ne moze tebi zivot sad da stane niti ce. Sve ce ovo da prodje a ti ces se svakoga dana osecati bar malo bolje nego prethodnog. Reči u ovom slucaju ne pomazu previse jer je u pitanju emotivna bol koja je sasvim opravdana i jedino sto mozes jeste da pokusas da sebi skrenes paznju. Razne misli ti se motaju po glavi ali ti daj sve od sebe da sto manje vremena ostane za razmisljanje. Najbolji lek su svakako prijatelji koji ce da se potrude da te nasmeju i oraspoloze pa smisljaj razne avanture sa njima, neka ovo leto ipak ne bude upropasceno do kraja. Stvari su takve kakve jesu i trenutno ti se cini da je ovo nesto nepremostivo, najgore sto je moglo da ti se desi ali veruj mi da se ljudima desavaju i mnogo gore stvari, ostanu bez mnogo blizih osoba u jos gorem smislu pa se opet mire sa sudbinom jer znaju da drugacije ne moze. To sto ga neces vidjati ce malo olaksati sitiaciju, neces dolaziti u iskusenje da se prisecas vas i vasih uspomena kad god ga sretnes pa je to svakako dodatni bonus. Da je to trebalo da opstane, da te je on zaista voleo ne bi doslo do ovoga a ovako si bar za korak blize nekom ko se cuva samo za tebe princezo. Znam da je najlakse da napisem da ne places, da ne tugujes ali tuga je sastavni deo kod udaljavanja ljudi, posebno kad nam je stalo i zato tuguj, placi, izbaci negativne emocije i na taj nacin ali ne dopustaj sebi to previse. Kad prodje neko vreme i sama ces da shvatis da od toga nemas nista, tvoj zivot ne moze niti treba da se zaustavi ovde, razne osobe ce dolaziti i odlaziti sto i sama znas i sa tim se pomiri, samo one vredne tebe ce ostati. Ovo je samo jedan od brojnih raskida u tvom zivotu ali nije nista sto je nemoguce za prevazici draga moja samo kao sto rekoh daj sebi vremena da prihvatis stvari i dzabe ces traziti utehu u knjigama, filmovima, serijama ili slicnim stvarima jer prvo treba da naucis da volis i cenis sebe pa ce tek posle te stvari postati pravo uzivanje. Love you i slobodno mi pisi kad god pozelis.❤?

View more

Jako mi je zao zbog tebe, verujem da nije nimalo lako prolaziti kroz razvod roditelja ali tu stvarno nista nije do tebe. Sve sto imaju oni ce resiti medju sobom, odrasle su osobe i ti na njihove odluke ne mozes da utices. Verujem da ni njima sve ovo nije uzivanje, verovatno su u pitanju ozbiljne komplikacije cim je doslo do odlucivanja na ovako krupan korak. Stvari nisu iste kao sto je to bilo na pocetku njihovog braka, svadje, nerazumevanje, mozda manjak ljubavi, nesigurnost pa i strah jesu neka od osecanja koja dominiraju kod njih trenutno ali ono sto se nikada nece promeniti jeste njihova ljubav prema tebi. Izbor sto se njihovog braka tice je iskljucivo na njima ali ce oni svakako dati sve od sebe da budu uz tebe, bez obzira na odvijanje stvari medju njima. Ti mozes da popricas sa njima pojedinacno, da shvatis u cemu je stvarno problem pa ti to mozda pomogne da prihvatis da je ovako zaista i najbolje. Nekada je bolje rastaviti se nego ostati u tom braku vecno zarobljen tugom, svadjama, suzama. Sigurna sam da im to ne zelis, kao ni samoj sebi i znam da ti ovo nema smisla ali mozda stvari nakon toga cak postanu i bolje. Ti ces i dalje biti u njihovom zivotu, kao i oni u tvom samo sto ce oni dobiti priliku da poprave svoj zivot i zato im ne zameraj, pokazi im koliko ih volis i koliko ti je stalo do njih. Neke stvari nema smisla ponovo ozivljavati i popravljati, jedino ako tu jos uvek postoji ljubav onda je izlaz moguc. Ne razmisljaj odmah o kraju, mnogi roditelji znaju ovo da spomenu cisto u ljutnji ali se onda pomire, mozda tako bude i sa tvojima. Kakav god rasplet bio nadam se da ces biti dovoljno jaka da izdrzis, ja sam uvek tu za tebe, obrati mi se kad god zelis. Nisi ni prva ni poslednja kojoj se ovo desava i u redu je da budes tuzna, naravno samo ne dozvoli da te tuga toliko slomi i da ostavi teze posledice. Sto se drugarica tice ako zelis popricaj sa njima, mozda si nesto nesvesno uradila pa se zato tako ponasaju, uradi sta je u tvojoj moci ali cim zakljucis da ne zasluzuju ni tebe ni tvoje vreme, koliko god i to tesko bilo, izbaci ih iz svog zivota. Ne treba ti neko labilan ko ce danas sa tobom biti okej a vec sledeceg dana ce te mrzeti, to pravi prijatelji nisu. Ovo je samo jedan ruzan period koji ce da prodje, obecavam ti i iz ovog kraja nekih stvari ce se izroditi nesto novo. Resenje se uvek nadje draga moja, ja ti to potpisujem. I sama sam prolazila kroz mnoge teske trenutke, uglavnom sama ali bih brzo uvidela da se sve to resava nekako samo od sebe, uz moju minimalnu pomoc i zato te cekam za par meseci da mi se javis i ispricas koliko se i kako sve popravilo. Volim te i nisi sama, uvek imas mene.❤❤❤❤

View more

Tuga traje i traje dok ne kažeš sebi dosta. U tom periodi trebalo bi da radiš ono što voliš. Ja sam manje obraćala pažnju na depresiju dok sam vozila rolere, ili dok sam bila u školi.
Kažu da vreme čini svoje ali ko će da čeka godinu dana da bol prođe. Treba da budeš psihički jak da podneseš tako nešto.
Pre svega, taj neko, treba da shvati da njegov problem nije najveći, svi mi imamo neki problem, ali vremenom se rešiš problema ili naučiš da živiš sa njim. I trebalo bi pre suicidnih misli da shvatis da te neko voli, i kako bi se taj neko osećao kada bi ti naškodio sebi.
Ali, nekada ti i te suze dojade, ne možeš stalno da plačeš, umoriš se od svega, a najgore, umoriš se od zivota, a kada se umoriš od života, svi znamo šta sledi.
Zato taj ko postavio to pitanje neka shvati da je život jedan i da se čekanje isplati. Bol će proći, nebitno kad, ali prolazi, sigurna sam. A do tada taj neko, neka ostane jak zbog ljudi koje voli i koji ga vole. I onda kad sve prođe, tek onda shvati da je uspeo i tako može iz svog iskustva pomoći nekom ko se trenutno bori sa depresijom.
Cenite ono što imate, volite i grlite više, i plačite od sreće. to ću uvek i zauvek da pričam💛

View more