imágenes tristes

-A najgore joj je uvečer, pred spavanje, druže, kad sve utihne a misli se pojačaju i sjećanja naviru. Uguši je taj bol i praznina, gorčina i očaj koju si ostavio, tek onako, za sobom. Ubijaju je. Uništavaju. A onda ona svoj bol dopuni muzikom. Duša joj se skuplja, puca, boli, samo što ne eksplodira, samo što ne postane izvor jezera. Unutra vrišti, kida se, a ne može, ne smije nikome da kaže, a i ne želi jer zna da ne bi razumjeli. Jebi ga druže, tako je to kad te neko tek onako napusti, bez riječi: kraj je, gotovo je. Već samo prestanete da pričate. Jeben je to osjećaj. Ona sada samo želi da je NEKO tu uz nju, da ga zagrli, isplače se na njegovom ramenu, da mu kaže sve. Da, to želi. A taj neko nije bilo ko, već TI. Shvataš li koliko te voli, koliko te voljela, koliko se vezala za tebe? Shvataš li? Izgleda da ne. Sada će se i ona, polako ali sigurno, pretvoriti u onu bezosjećajnu osobu koju nije briga ni za šta, koja povrijedjuje sve naokolo a ništa ne primjeti, ne mari za tim.
-“Shvatio sam da me još uvek voliš one noći kada sam konačno prelomio da te pozovem. Sećaš se? Javila si se, rekla: “Halo”, potom sam i ja rekao: “Ha..”, a ti si me prekinula, rekla: “Pogrešan broj” i spustila slušalicu. Zvuči čudno ovako, ali sećam se kad si mi rekla da povređuješ samo ljude koje voliš, da nisi marila za mene nastavila bi da pričaš sa mnom bez problema, ovako si mi samo pokazala da još uvek pamtiš zvuk mog glasa i da ti je još uvek stalo do mene. To ti je bila prva greška. Drugu grešku si načinila još davno one noći kada smo posmatrali kišu meteora i počeli da se raspravljamo oko toga čije su želje realnije, i kako to ide kod svađa - zrno prašine se kotrlja, sve dok ne postane stena. U jednom trenutku sam te upitao: “A što me ne ostaviš kada ti sve ovo smeta?”, a ti si zaćutala i tek posle par minuta rekla: “Kad nekog voliš ne ostavljaš ga i ne odustaješ od njega sve dok se oboje, ili jedno od vas ne zasiti te ljubavi. Bitno je da si srećan, svejedno mi je da l’ sa mnom ili bez mene.” Oduvek si bila mnogo pametnija od mene, ali tvoja najgluplja greška je moja najpametnija, zavolela si me isto kao i ja tebe. Postali smo slabi jedno na drugo i to je ono što mi je zasmetalo. Znam da znaš, oduvek si znala, samo osećam da bi bilo fer da konačno izgovorim te reči. Ja sam kukavica koja nikada nije bila spremna da se nosi sa onim što mu je život namenio, ali sada stojim na kiši, ispod tvog prozora i molim te da oprostiš ovom čoveku koji te nikada neće zaslužiti.”

View more

Može, daću ti i dugačke i kratke.. Evo saću ti dati jo, ja ću ti staviti crticu
-Nikad više nemoj da me tražiš jer sada prekasno je za sve, a kad niz lice suza ti krene, nemoj da pomisliš na mene... Zaboravi me.
-Plakala sam, bila sam na dnu. Mislila sam da je za mene kraj sreće. Pogledaj me sada, digla sam se ali bez suza. Sada sam jača nego ikada. Više me ne možeš slomiti, više me ne možeš povrijediti. Postala sam imuna na tebe i na tvoje laži. Više ne traži u meni onu naivnu djevojčicu koja ti je sve praštala, koja je gazila svoj ponos zbog tebe i čekala te uvijek raširenih ruku. Više nisam ona ista. Postala sam jača nego ikada. Mislila sam, neću preboljeti, mislila sam više se neću smijati. Ali smijem se, smijem se više nego ikad prije, u inat tebi, u inat svim ljudima koji su željeli da me vide poraženu.
-Uzalud. Brisanje poruka. Spaljivanje pisama. Bacanje poklona. Gužvanje slika. Uzalud. Originali su smješteni.U glavi.
-Bližila se Nova godina, a njih dvoje morali su je odvojeno slaviti. Na uho tiho mu je šapnula: ''Dok u ponoć budeš ljubio neku drugu, seti se mene, bar na tren. Seti se da ću ja u tom trenutku ispijati zadnje kapi alkohola iz boce, zbog tebe. Seti se, dok si s' drugom da sam ja sama i da mislim na tebe.'' Bližila se ponoć, oko 23:55h. On je gledao druge devojke, one lepe i one lake, znao je da može imati svaku, ali u tom trenutku setio se njenih reči i pomislio: ''Zajebi ti to prijatelju, ona je vrednija od njih, od svake bar duplo. Zašto bi onu koja me voli menjao za neku koju više nikad neću videti? Ne želim to!"

View more