Luna Djogani

Mogu....
Ovako, prica pocinje kako jedan deda cita nekoj baki pricu jer ona ne ume da cita, i u toj knjizi joj cita kako su dvoje mladih su se zaljubili preko leta, imali su 17-18 god, ona je bila iz bogate porodice a on je bio siromasan, njeni roditelji su za nju hteli sve najbolje, ali kad su upoznali tog decka mislili su da je to samo letnja avantura i da ce je proci kad se vrate sa letovanja pa se nisu protivili tome, medjutim oni su se jako zaljubili, nju nije bilo briga sto je on siromasan jer ga je volela kao i on ju, ali ona je morala na kraju leta da podje sa roditeljima, ostavila ga je i ona se vratila u grad da zivi i mislila je dugo na njega, on joj je slao pisma ali to je njena majka preuzimala i krila od nje, ona je mislila da ju je zaboravio i upoznala je drugog decka u koga se zaljubila, bio je bogat i iz bolje porodice, imao je dobar posao, i on ju je zaprosio ona je pristala sve je bilo super, njeni su se slozili, i tako povremeno se vraca film na to kako taj deda cita baki i ona se divi toj prici, medjutim opet se vraca na ovo dvoje, oni planiraju svadbu i mnogo se vole, prosle mnogo godina, a ovaj decko kojeg je ostavila je nasao drugu ali joj je rekao ko je njegova ljubav i da voli tu drugu devojku. I on je jednom slucajno sreo tu devojku sa kojom je proveo leto, hteo je da joj pridje nakon toliko godina i kad je krenuo video je kako se ona ljubi sa drugm i odustao. Pred njenu svadbu ona je u novinama videla tog decka kako je postao uspesan, kako je sagradio prelepu kucu kako joj je obecao, jer leti kad su se vidjali to je bilo sruseno, on je to sredio, i ona trazi da ide u drugi grad da se malo odmori, razmisli i da slika jer je to volela, i on je pusta a ona mu obecava da je sigurna u njegovu ljubav, i tu ona odlazi kod tog decka i tu budu zajedno, vodili su ljubav, voleli su se, plovili, setali... i ona kaze zasto joj nije pisao sve bi bilo drugacije i on kaze da je napisao 365 pisama za godinu, svaki dan jedno pismo i nastavljaju biti zajedno... Medjutim njena majka dolazi tu i vidi ih, i isprica svoju pricu slicnu njenoj iz mladosti i daje joj sva ona pisma i pusta da razmisli kako hoce. I ona kod tog decka dodje i posvadjaju se jer ne zna sta ona hoce, ne zeli da povredi nijednog, on joj govori da izabere onog kojeg voli i zeli, ali ona ne zna.. I vrati se u grad isprica to svom vereniku on bude ljut... u medjuvremenu vraca na to kako on njoj cita i baka govori kako joj je to poznato sve, dolazi cerka od tog dede upoznaju se sa njom, a ona ih ne prepoznaje, oni govore da on treba da odustane jer joj se nece vratiti secanje, a on kaze da je njemu mesto kraj njegove ljubavi. Oni odlaze a on nastavlja da cita, i dolazi do toga kako se ona spakovala i dosla pred tu njegovu kucu, vratila se njemu, tom decko kojeg je upoznala preko leta i on izlazi ispred i grle se i tada se ona seti i kaze to smo bili mi u mladosti i on potvrdi... i tada su pricali kako je sve divno bilo, i on joj spremi veceru kao nekad pre ali u momentu o

View more

Da li je moguce da sam sve vreme bila u zabludi, da sam verovala da sam te zaboravila, da sam mislila da ne postoji sansa ni nacin da me vratis, da me imas, da ti se dam ? Izgleda sam zivela u svojoj lazi sve ovo vreme, i to me boli. Samu sebe sam uspela uveriti u laz, u neistinu, ne znam kako sam uspela... shvatila sam to tek skoro, tek kada sam ti ponovo bila tako blizu, kada sam ostala sama s tobom sve u sto sam verovala je nestalo, osetila sam da si i dalje samo ti bitan, da samo kad sam s tobom ja imam najiskreniji osmeh, da samo s tobom se osecam lepo, samo s tobom bih mogla i ceo dan da cutim, a da mi to bude najlepsi dan ikada. Bila sam te srece da si mi poklonio samo 3 dana, zbog kojih sam opet poludela, zbog kojih te opet ne izbacujem iz glave, to je bilo jako lepo od tebe, ali i jako sebicno, ipak ja vidim samo tu lepsu stranu... i pored svega toga loseg sto znam, zahvalna sam na vremenu koje si proveo sa mnom, koje si samo meni posvetio, zahvalna sam ti jer si na nekoliko sati vratio pravu mene, pravu, iskrenu i srecnu Lunu, sa najiskrenijim osecajima koja ti je pala u narucje odmah, cim je videla tvoj osmeh, osetila tvoj dodir. Kad sam osetila tvoje usne, to je bio najsrecniji momenat za mene, nisam zelela da prestane. Zasto uvek tako prokleto dobro ucinis da se savrseno osecam kad sam s tobom ? I sama se pitam kako ti to uspeva ? I uvek se zakunem da necu posustati nikada vise, da necu pokleknuti pred iskusenjem ali nemoguce, prosto je nemoguce, i jos uvek ne mogu sebi narediti da ti jednom zauvek kazem ne, jer uvek pokvaris moj plan svojim osmehom, pogledom, dodirom, poljubcem, uvek ti se opet predam, mada znam i zasto. Ali ne kajem se, ne uopste... i tih nekoliko minuta, ako cu biti najsrecnija na svetu, ako cu blistati od srece, ponovicu ih opet, jer znam da ni pored koga drugog necu moci to osetiti, bar ne sada, jos uvek ne. Ti se uvek pretvoris u najdivnije bice na svetu kad smo sami i to me prevari, iako nakon par dana budes onaj isti gad i kreten, ali nema veze, oprastam ti i to, jer da nisi takav verovatno ni ja ne bih osecala sve ovo...

View more

Gledam u stari kalendar, crvenom bojom zaokruzen 26. mart. Nas prvi dan, najstarija uspomena. Kalis, ti i ja. Slucajni pogledi i razgovori, sve u nekoliko minuta, i datum posle zaokruzen. Ljudi prolaze, deca se smeju, vetar piri, pticice cvrkucu, sunce greje, osecam da svi gledaju samo u nas, pribizavas mi se, osecam tvoje usne, i gotovo. Vec si pod mojom kozom. Novo prelepo suncano jutro, sami ti i ja... gledas me tim najlepsim ocima, smejes mi se tim najlepsim usnama, stajes i drziz me za ruku, pricas mi najlepse reci, smejemo se i opet se desava isto, pribizavas mi se, pa drugi put sam osetila tvoje usne na meni, bio je to 27. mart, odlicno se secam. Dani su bili prelepi, kao da su svi navijali za nas, sunce je bilo sve jace, nas dvoje smo sedeli na klupi i tiho razgovarali, umeo si da ucinis da se osecam savrsenom i posebnom. Pomislila sam u sebi " Ako ce mi ovakav biti ceo zivot, ja cu biti najsrecija osoba na svetu"... trajalao je to vise od mesec dana, svaki dan smo provodili zajedno. Sprecavala nas je skola u tome, samo uvece smo se vidjali.... dolazio bi po mene ispred skole kako bi setali do kasnih sati, sve je bilo tako lepo, nisam zelela da se to ikad zavrsi. Cvrsto sam te drzala za ruku, nisam nikome dala da te pogleda, mislila sam da ce to biti zauvek, ali ja sam naivna, kao i uvek. Uspeo si sve da pokvaris, ispunio si jedan svoj hir, a time si izgubio mene. Molio si za oprostaj, plakao si, znam. Bila sam mekog srca, prastala sam ti, samo zato sto sam htela opet da se osetim posebnom, ali tebi je bilo vazno samo da me osvojis da bi mogao da se pohvalis da si smuvao jos jednu devojku u nizu, da te je ludo zavolela i da si je posle toga odbacio. A ja prastala uvek, jer sam samo htela da opet osetim onu srecu, da vidim onaj iskren osmeh, da mogu navece kad legnem da razmisljam o nama.... opet se desilo isto. Odlucila sam da je sada kraj. 15og maja odlucila sam da ce sve to da stane. Tebi je bilo svejedno, jer si vec sledeceg dana nasao novu lutku, zamenila je tako lako moje mesto, dok sam ja plakala, ali ti to nisi znao... uzivao si sa njom na nasim mestima. 25. maja, moja najbolja drugarica je slavila rodjendan, 2 dana pre sam se spremala kako cu ce ponasati, glumiti nedoljivu, kako te necu pogledati, jer ne zalsuzujes to. Vezbala sam ispred ogledala, ispred tvojih slika kako necu obratiti paznju na tebe, ali... Dosla sam 25.5. u 15h, naravno ranije, jer me je ona pozvala pre svih, i ja sam bila baksuz, ti si mi otvorio vrata. Tada je sve ono palo u vodu kad sam videla tvoj lik ispred sebe, nisam umela nista da kazem, tvoj osmeh je ucinio da pogazim sve ono sto sam samoj sebi obecala. Otisla sam sa drugaricom da razgovaram, rekla mi je da zaboravim na ponos, da budem srecna. Poslusala sam je, pristala sam i ovaj put da ti pruzim sansu, bio je to prelep dan. Priznajem, osecala sam se kao pre mesec dana. Opet je pocelo sve isto, svaki dan, Kalis, duge vecernje setnje, izvodjenje na razna mesta, ima nastavak...
ne moze da stane celo :)

View more