Luna Djogani

Opet je pocelo sve isto, svaki dan, Kalis, duge vecernje setnje, izvodjenje na razna mesta, pokloni... meni to sve nije toliko bilo bitno, htela sam samo da ti budes pored mene i da zauvek setamo, celu noc. Dovodio si me kuci kasno u noc, da nas niko ne bi video, krili smo se od mnogih.. Ispred zgrade bi uvek ostali jos sat vremena govoreci ko koga vise voli, bilo je to sve slatko, uvece bih legala u krevet sa osmehom... svi su primetili tu moju srecu. Tvoja majka, moja majka, moj tata... ♥ svi su videli da se nesto desava, jednom kad smo bili svi zajedno ti si im rekao da se volimo, svi su bili srecni, to je bila samo decija ljubav, ja sam htela da bude sve kao u bajci. Mislila sam "Promenio je se, voli me" ... REKAO SI MI DA SI MOJ EDWARD, DA SAM JA TVOJA BELLA. Taj dan nikad necu zaboraviti. ♥ ali naravno, opet si uspeo TI da pokvaris sve to. Zeleo si da mene imas pored sebe, a da sa strane ispunjavas svoje hirove, tada sam rekla NIKAD VISE TI I JA ZAJEDNO. I tesko je bilo, desio se izmedju po neki poljubac kad se vidimo, to je bilo normalno... Kad dodjem kod tebe, po ceo dan smo zajedno, bude mi lepo, ali onda dodjem kuci i lezem sa suzama u ocima, ni to ti nisi znao. Mislio sam da je meni to dovoljno, ali nije. Foam fest je onda ucinio svoje, tu noc opet sam bila tvoja. Drugarica me je nagovorila da ti pruzim sansu, pristala sam, bilo je predivno, krili smo se na javnom mestu, od ljudi, od drugarica, od drugova, od roditelja, od svih onih ljudi, od paparazza, zeleli smo biti sami. ♥ Bilo je to najlepse vece u mom zivotu, uzivali smo u onoj peni. :) ali to je vec nakon 5 dana bilo zavrseno, opet se sve vratilo na staro. Paintbal, je takodje ucinio svoje. ♥ Pricao si mi najlepse reci na koje sam ja pala. Uvek u srcu ce mi ostati one reci koje si izgvoorio, ti znas koje. Srce mi se cepa sad kad ih cujem u sebi. Dolazila sam opet kod tebe, blejali smo zajedno na netu, slikali se, snimali, bezali, bili... ali i tome je jednom dosao kraj. Sve se zavrsilo. Bila sam dosta zrelija, razmislila sam dobro i zavrsila s tim. Niko na svetu nije vredan toliko sansi da ima, i svaku iskoristi i baci. Odlucila sam te izbaciti iz svog zivota. Sada si tu sa svojim recima, savrsenim recima da me podsetis na te dane kad smo bili mi. Znas sve moje navike, i ja tvoje. Znas da mi osmeh stavis na lice nakon sto danima placem jer si daleko. Bolovala sam od cudne bolesti, boleli su me kilometri. Sada listam taj kalendar, prasina po njima se oseca. April, ceo mesec zaokruzen u crveno. Avgust, takodje jedna sedmica je bila nasa. Leto, ada, usce, kalis, klupe, vecernje setnje, zalazak sunca, poljupci, ti i ja, mi... ALI NECU BITI OVAKVA DOVEKA ! Jednog dana ce umesto ovog srca biti stena, pa cu te potraziti negde u sahari uspomena i nasmejati se, valjda...

View more