Последњи дан кад су они били ту, ја сам цео дан била нервозна, уплакана, љута, бесна. Једноставно нисам могла да верујем да ће се све у року од пар сати завршити, и да ће све бити нормално. Једноставно нисам желела да се све брати на старо, то и сада не желим. Ишла сам у школу на два часа да бих ишла на њихов тренинг, и плакала сам као киша. Кад смо дошле тамо ( Владана, Наташа и ја) седеле смо и гледале их и спрдале се, смејале се, они су се зајебавали на тренингу, и ми смо биле срећне што је њима лепооо. Онда смо ишле до града да Наташа купи фармерке, и ту сам плакала као ненормална, тада сам му купила оно што сам му дала, и кренуле назад. Пре почетка утакмице иде оно загревање, и ми сад стојимо и скупљамо лопте, а ја сва срећна сад ћу да има дајем лопте. :3 Њихови тренеру су схватили шта се дешава, и један тренер је дошао и дао нам неке беџеве, а ја скакала од среће, и он се смејао, и намерно је стао ту са Драмовим док су се загревали да бих га ја гледала :3 Пошто смо носиле њихову заставу Владана и ја смо изашле прве и почеле да се смејемо као ненорлане, а њихов тренер нас гледа и смеје се. Док је утакмица трајала навијали смо за њих, али су на жалост изгубили. Нема везе, за нас су увек победници и најбољи играчи! После утакмице је мени Драмов дао дрес, и ја сам умирала од среће и од плакања, а после смо се нашли са Јанијем код хотела и ту смо седели и причали, и ја сам плакала а он је све време причао нема плачеш! АХХАХА а мица малааа, и онда је Драмов сишао, па смо се поново сликали и тако то. Када сам дошла кући легла сам да спавам, и почела сам да плачем, нешто ме је стезало око срце, нека бол, која је била невероватно јака. Хтела сам да вриштим, да бацам ствари, али то није нормално, тако да сам задржала емоције у себи. Договор је био да идемо код хотела да их испратимо, али ни једна није могла да дође, а и превише би било суза, и бола... Волим их невероватно много и никада их нећу заборавити, и надам се да ћемо се једног дана поново срести. :) <3!!!!!