Adnanaa 3:) -.-

Šteta za mene,šteta za nas...Evo me opet tu u hladnom kutku mog carstva listam knjigu naših sretnih prohujalih dana i plačem. Danas bih pisala o tugi, danas bih pisala o suzama...Vraćam se tom nekom glupom osjećaju...Svi imamo ljubavne jade..Neko manje neko više..E po tom pitanju mene život nije štedio...Podario mi je tonu suza,lomio mi srce bezbroj puta.ostavljao bolne,ali i lijepe uspomene..Ne znam kako je sve to sad tako daleko..Opet poželim,nekad da stavim osmjeh na lice i ne skidam ga.ali ljubav je patnja...Da,jedna velika patnja da ne može biti gore od osobe koju voliš,a ona tebe NE....Kada pomisliš da je sve super,pomisliš da sanjaš....Odjednom se sve sruši i ona najmanja nada se ugasi,a snovi nestanu,pa ti ostane java...Ona tužna i siva samo u tvojim očima....Ne mogu to shvatit oni koji ne vole.....Mnogo puta će reći ma daj pusti je/ga nek radi šta hoće,možeš imati sto puta bolju/eg...ali zapitaju li se oni,da li nam je ta osoba značila,značit će nam dok živimo,da li se zapitaju da li smo mi iskreno volili,volimo i voljet ćemo....zapitaju li se da nas je možda baš ta osoba digla s nekog dna,pokazala nam vedrije i svjetlije boje ljubavi....Zapitaju li se da li smo mi nekad pomislil,mislimo i mislit ćemo da je ona/on pravi za nas,ne nisu se zapitali.....Jer da jesu,davali bi nam snagu da izdržimo i palili plamen nade i čuvali ga da se ne ugasi..Nema goreg bola zavoliš i misliš voli će te,a onda odjednom,kao da Bog nadjednom pošalje oluju,vjetar i kišu....Vjetar ugasi plamen nadanja,a kiša skloni osmjeh s lica....Ostanemo sami,u tami tog strašnog nevremena....A oluja sve jača i jača je..Znaš nije bilo lako živjeti od iluzija,od snova koji nikad neće postati stvarnost,nije bilo lako biti svjestan svega toga nedostižnog ali opet sanjati...Kad bi barem znala hoćeš li me danas nazvati,hoćeš li se pojaviti samo na tren...Samo da ga vidim da nestane ove praznine da utihne bol u mojoj duši bar na tren...Eh,kad bi znala da li ću ga prežaliti bar malo manje voljeti bilo bi nade i za mene...Onda bi mogla mirno sklopiti oči i sanjati svoj vječni san...Kad bi barem znala da li mu je stalo do mene,do nas?! Da li mu je neko drugi sada draži nego ja?! Neka kaže mi...Neka se ne stidi ja neću plakati,neću ga kleti,neka ne brine ostaću hrabra..Sve što želim jeste njegova sreća bezgranična sreća i ljubav...Ako je voli neka ide ..Neka se ne okreće,ništa ne govori samo neka ide i pusti me...Pusti jer previše sam zgrješila,voljela sam ga,a nisam smjela...Okovala lancima svoje ljubavi,a možda on to nije htio...Neka ide i bude sretan i neka ne brine biću ja dobro ...kao i svaki put kad sam bila ostavljena...

View more