Toliko sam bila zbunjena kad sam ugledala njegove prelepe crne oči da sam jedva došla do kuće. Tura pića koju je uveče poslao za moj sto otvorila mi je vrata raja. Na rastanku, valjda od silnog uzbuđenja, izdiktirala sam mu pogrešan broj. Samo konci sudbine mogli su da nas povežu, na sreću to se i dogodilo

Deca- Izvolite, izvolite. Još malo pa nestalo! - uzvikivali su prodavci na pijaci. Obožavam pijacu, tu gužvu, šarenilo boja... Sa svojih dvadeset i koju godinu, volim i ovaj predivni sunčani dan, i činjenicu da je subota, i to što mi je ostao neki dinar od plate pa šetam gradom neodlučna na šta da to potrošim. Ceo svet je moj, tako se osećam, mogu i umem sve. Večeras je devojačko veče, tako zovemo subote kada izlazimo same, bez momaka, ako uopšte neka od nas ima momka.

Ne znam zašto se sve toliko promenilo. Verujte, devedesetih godina u Srbiji nije bilo lako naći muškarca svog života. Nije lako pronaći bilo kakvog muškarca. A slušam sve one priče o korzoima pedesetih i igrankama ludih šezdesetih. Sedamdesete su, naravno, disko priča. U narednoj deceniji bilo je mnogo problema; a kako i ne bi kada je moda ženama diktirala naramenice tako ogromne da im se zaista nije moglo prići. Ali, devedesete, one su bile potpuno nestvarne, ni "m" od muškarca. Niko nikoga ne zove na sastanak. Izlaze posebno devojke i momci, sede u dimu, izbečeni od nespavanja, i cevče jedno piće jer više ne mogu da plate. I posle odu kući. Prelepe devojke, savršeno skockane, sede same. Tuga. Nije da ih mladići ne gledaju... Ipak, muško je onakvo kakvim ga je Bog stvorio a stvorio ga je da voli ženu. Ali, kako pred ostalima priznati da otkidaš na plavušicu za drugim stolom kada će ti svi odmah reći da si idiot i da je mala, verovatno, ionako sponzoruša? A da joj priđeš? To ne dolazi u obzir! Mogla bi da te odbije pa bi se ovi papci koji cevče pivo sa tobom za istim stolom siti ismejali na tvoj račun.

Nije meni za mene. Imam ja svog čoveka, već smo dugo zajedno, toliko dugo da ne mogu tačno da se setim šta više radimo zajedno ali, dobro... Prošli smo mnogo toga. To mora da je ljubav. Pa šta, ako više nemamo mnogo toga da kažemo jedno drugom. Ne traži se preko 'leba pogače, to svaka pametna udavača zna. Ima dobar posao, vredan je, solidan, što bi rekla moja mama, a već smo razgovarali o venčanju. Voli me, ne vara me, poznajemo se.

Pijačni dan

I ne brani mi da se viđam sa drugaricama.
Šetam pijacom, probam orahe, cenkam se. Mislim o tome kuda ćemo večeras. Otvoren je dobar klub u centru, verovatno ću sa devojkama tamo, ne dolaze klinci. Popićemo po jedno "piće naše mladosti", votku sa švepsom, ledom i limunom. Malo ćemo tračati, malo đuskati, malo šmekati. Život je lep! Za nekoliko sati ceo moj život okrenuće se naglavačke. Da sam to tada znala, da li bih nešto uradila drugačije?
- Sad će ova lepa mlada da kupi voće kod mene.
Normalno da sam se okrenula. Jeste, meni govori. Smeška mi se visoki, crni muškarac, gleda me u oči i obraća se baš meni.
- Izvoli: narandže, limu