Jurgen Klopp je čovek koji je predugo davio vrapca u ruci. Posle gerilskog rata mu je potrebno sklonište. Šta najviše liči na novi Dortmund?
Možeš stalno da pobeđuješ, ali moraš da se menjaš. Fudbal ili nešto drugo, svejedno, to je aksiom.
Upravo je tu kvaka, da petljaš i doteruješ nešto što fercera. Na pozornicu zakorači sumnja "šta ako pokvarim?". Imanentno je čoveku da se grčevito drži za stvar koja, dokazano, radi.
Ta uporišta u našem iskustvu su magla, zaklanjaju pogled, teraju te da pridaviš onog vrapca u ruci. Upravo radi toga, vizionari su endemska vrsta.
Šta se desilo Jurgenu Kloppu?
On je pobeđivao do trenutka kada je trebalo odapeti onaj čuveni luk (iz njegove metafore o Bayernu koji ima bazuku), jače ili slabije. Promenila se meta, o tome se radi, Klop se i dalje trkao sa teretnim vozom.
Letimičan pogled na Borussiu, pisao sam o tome nekoliko puta, pokazuje da novi igrači u starom sistemu ne rade. Ne možete večito biti Robin Hud, suprotno uvreženom shvatanju, šerif od Notingema vremenom nauči iz poraza.
To što danas Klopp tvrdi da nije trener za Borussiu je delimično tačno. Potreban je neko sa novom sveskom i svežim dijagramima.
Njegov omlet više nije ukusan, jaja koja je kupio sportski direktor Cork nisu više iste klase. Mkhytarian, Immobile, podgrejani Kagawa nemaju kvalitet onih koje treba da zamene. Kloppovoj šemi su potrebni mladi, brzi, gladni, ni on više nije takav, uspeh nam svima, u bilo čemu otvori apetit. Ona kvaka sa početka teksta radi i kada je sreća u pitanju, počnemo da je podrazumevamo i primetimo je tek da je više nemamo.
Zbog toga Kloppovih sedam godina jesu (dobro, ne baš početak i kraj, ali sredina) prevaziđeni fudbalski romantizam. Izuzetak, nikako pravilo, odnosno formula uspeha.
Pravo je pitanje nešto drugo, da li je on prerastao status harambaše, da li je spreman da postane korporacijski menadžer?
Odmah da vam kažem, ekscentričnost ne znači ništa bez uspeha, ona nije suština.
Raymond Domenech je uvrnutiji od Kloppa jedno deset puta. Niko ga neće nazvati fudbalskim hipsterom, već neznalicom bez manira.
Klopp kasni sa odlaskom, izdala ga je vera u nepogrešivost sistema. Izgubio je dve godine u uludom pokušavanju da vremenu oduzme cikličnost. Timovi poput Dortmunda i Atletica su Pepeljuge bez srećnog kraja, objašnjavao sam to, da se ne ponavljam.
Dve godine kasnije Kloppu je potreban azil. Sklonište od uvrnute ideje da čudo vremenom preraste u zakon.
Da li je to City?
To bi bio skok preko duge, ali u paru, za taj let je potrebno dvoje. Jer, "Građani" bi svakako morali da odustanu od politike čuvanja mesta za Pepa Guardiolu. Sa Ferranom Soranom i Txikiem Begiristainom to nije izvesno.
Bayern?
Većina će se složiti, to bi bilo odricanje slično Petrovom u Novom Zavetu.
Real?
Svakako, njegov fudbal prodaje imidž. Bila bi to sjajna priča, Perez takve dimne zavese obožava. Samo, ako je za odlazak iz Borussie prekasno, još je rano da se obuče u belo.
Da mene pita (pomoćnik neka mu prenese), odgovor je Milan.
Cikličnost