Ma,ne druže,nije ona došla ovde zbog mene.Nije ona došla da me vidi. Došla je da mi pokaže da ume bez mene. Da je briga. Ne zanima nju da li ću ja pokušati išta da uradim. Nije došla da moli. Nije došla da popravimo stvari. Došla je da pokaže da neće ništa. Došla je da mi dokaže da je nije briga da li ću se grliti i ljubiti s nekom njoj pred očima. Došla je da potopi sve one glupe priče da je slomljena. Došla je da ljudima zapuši usta. Kad ja nisam umeo. Došla je da vidim koliko je jaka. Došla je da bih ja makar u jednom momentu pomislio da je došla zbog mene, čisto da mi pokaže koliko sam i dalje njen. Došla je da me podseti da je lepša od svih njih tamo zajedno,a ja ću o tome ćutati, kao i obično. Više nemam prava da govorim da je najlepša. Došla je da je još jednom uočim među stotinu ljudi. Došla je da nam se možda slučajno susretnu pogledi, sudare tela, da budemo blizu, al’ da mi bude dalja nego ikada. Došla je da vidim njenu hladnu stranu, i da tako zaledi sve naše tople mesece. Došla je da uništi sve, do kraja, jer ja nisam bio muško da uništim sve, nego sam uništavao nju, a sebe čuvao. Došla je da me ne pogleda, da me ne dodirne, ne zagrli, ne poljubi, ne čuje, ne voli.