#kroz

Da je dobar prema drugima - prema meni se podrazumeva, ali njegovo ponašanje prema ostalima je ogledalo toga kakav zapravo jeste.
Da nije pun sebe i da ne traži validaciju od drugih. Ako, recimo, ima novca, da ne zvoni na sva zvona zbog toga. Ne bih mogla da budem sa nekim ko preliva (najverovatnije) fejk Rolex sat Moët-om i vozi 100 na sat skupim autom kroz grad da bi privukao pažnju na sebe. Ni ja nisam osoba koja puca od samopouzdanja, ali mi nije potreban neko toliko nesiguran u sebe. Želim nekog sa istinskim kvalitetima. Mada su to pre svega stvari koje bi svakako trebalo da se podrazumevaju, ali nažalost nije tako.
Volim štreberaste osobe. :3 Ne u smislu da mu je jedini kvalitet što je pametan i inteligentan. Ne privlači me kada je neko prepun sebe, a ni kada je ,,dobar ko lebac" u smislu da dozvoljava da ga drugi koriste i maniplušu njim.
Nije najbolji odgovor na pitanje, jer ne postoje samo tri stvari (tj. načina) koje bih izdvojila. Ovo mi je prvo palo na pamet. Ljudi su kompleksna bića - ili mi se dopada neko u celini sa svim vrlinama i manama ili ne.

View more

Budi malo realniji, molim te. Meni je to zvučalo kao čista provokacija, jer smatram da je osoba dovoljno pametna da shvati određene stvari ukoliko me zaista prati i čita moje odgovore. I zaista ne znam kako je došlo do toga da neko umisli da sam rekla kako treba da smršam 10+ kg ili da uopšte i treba da smršam. Najveći nesporazum nastaje upravo što su pitanja anonimna i što ne znam ko ih postavlja - da li jedna te ista osoba, da li i šta mi je pisao/la ranije i slično. Ja mislim da vrlo dobro znaš kakvih sve ljudi ima ovde, koliko su neki bezobrazni i maliciozni. Kakva sve pitanja sam dobijala i kroz šta sam sve prošla, imam razloga da sumnjam u nečije (dobre) namere. Drago mi je ako nisi jedna od tih osoba i žao mi je ako sam nekog nenamerno uvredila, ali niti bilo koga mrzim, niti mi je drago što sam sad u takvoj situaciji da moram nekome da se pravdam.

View more

Koliko god možda preuveličano zvučalo - što nisam skočila s terase zbog toga koliko mi je teško bilo u naletima. Sloši mi se od same pomisli na to. Nisam mogla noćima da se uspavam, tresla bih se u krevetu, dok mi je srce lupanjem probadalo grudi. To je možda bilo i najgore, jer u onom stanju čovek poželi samo da zatvori oči i da nestane, a jednostavno ne možeš. Kad se setim kako sam i u tom mentalnom raspadanju forsirala sebe da učim, kako sam šetala u sobi s rukama na glavi grcajući u suzama. Onda bih se nekad naterala da prošetam, jer je mučno bilo sve vreme ležati u krevetu. Izađeš i ne konstatuješ ljude, kao da šetaš kroz maglu i kao da ništa nije stvarno. Vratim se u stan u nadi da će malo lakše da mi bude, a onda opet krenem da rovem. Taj osećaj beznadežnosti, osećaj da sve što radiš nije vredno i nema smisla, a pritom i nemaš snagu da bilo šta pokušaš, nemaš motivaciju jer ucrtaš sebi da je sve uzalud - najužasnije nešto što sam osetila ikada. I, ajde, preživiš nekako dan, dva. Ali dani pređu u nedelju, pa dve nedelje, pa tako proleti i mesec, a onda još dva i kad se osvrneš nije ti jasno kako. I da se razumemo, ne bih zaista digla ruku na sebe nikada. Imam i samokontrolu i uvek neku malu iskricu u sebi koja me gura napred. Samo, toliko sam htela da nestanem tada, da mi je žao kad se prisetim. Pritom, apsolutno niko nije bio upoznat sa mojim stanjem (iako sam manje-više s najboljom prijateljicom pričala o tome ❣️). Čak ni sestra koja je sa mnom u stanu nije primetila da se raspadam. I još kad mi neko kaže uradi to i to, a ne shvata da čak i ,,to i to", ma koliko prosto zvučalo, je zapravo jako teško. Otac mi je čak rekao, ali već kasnije, da ne želi da čuje da sam depresivna i da je to najlakše reći. I tako, u tom stanju i sa takvim okruženjem, dobro je gde sam sada. Onda me pogodilo što je neko rekao da su moje želje u životu nerealne, a daleko su od toga, jer posle toliko vremena sam uspela opet da pronađem nešto što će da me gura napred, koliko-toliko. :)

View more

Osobica koja mi se sviđa je lepo rekla da mi sami dajemo smisao životu. Pogotovo ako nisi vernik, ne smatraš da život ima neku dublju svrhu. Više je u smislu - živim jer postojim. Sve je prolazno, a pre svega mi kao ljudi. I možda život sam po sebi i nema svrhu, ali bih volela da su barem godine mog postojanja ispunjene. Da se ja kao osoba osećam ispunjeno. Ja ću da završim pod zemljom, ali se nadam da ću da nastavim da živim kroz svoja dela, kao i uspomena na mene. Cilj mi je da nešto stvorim. Pod tim ne mislim samo na porodicu, iako bih jako volela i da pronađem srodnu dušu i da se jednog dana ostvarim u ulozi majke. Volela bih da moje znanje doprinese čovečanstvu, pa makar to bilo i nešto minimalno. Za mene je smisao da budem dobar čovek, da rastem kao osoba, da nekoga usrećim, da putujem i upoznajem druge kulture i narode, radim stvari koje volim, izađem iz zone komfora i oprobam svašta nešto, da slušam talase pod mesečinom, spremam večeru sa partnerom, da budem okružena ljudima koje volim, da proširim svoje znanje, radim posao koji volim, da budem srećna. Volela bih da živim kao da sutradan neću umreti i da ni u jednom trenutku ne razmišljam o tome kako ću jednog dana da nestanem. :)

View more

Pff, ja sam osoba koja ne voli da spava do kasno i volim ujutru piti kafu sa uživanjem.
Vrlo sam smirena i trudim se biti pozitivna, ne zbog drugih, nego zbog sebe. Volim da stvaram komunikaciju sa ljudima, da se šalimo, razmenjujemo iskustva kroz razne teme.
Vrlo sam luda u svakom smislu i ja sam ona osoba koja bi sve prva uradila, što se kaže: „sve hoće k'o majmun“.
Život mojih roditelja, čak i moj, nije bio baš najsjajniji, ali vremenom i trudom su se moji roditelji izborili za lepu sadšnjost. Naravno, što se tiče vaspitanja nisu strogi i vrlo su razumni. Uvek sam imala podršku i razumevanje za sve.
Ja sam osoba koja voli Sunce, leto, more i volim da putujem.
Kao mlađa sam imala višak kilogram i pošto se to meni nije sviđalo, počela sam da treniram i eto dan-danas se trudim jer mi je trening neka vrsta smirenja i opuštanja.
Što se tiče prijatelja i bliskih ljudi, imam ih mali broj. Pre par godina sam shvatila ko je kakav i mnogo sam bila povređena (jedan težak period za mene).
Od muzike slušam svašta. Od domaće do strane rok, zabavne, starije, novije...
Volim da gledam filmove, slabije serije.
Ja sam iz jednog malog mesta (neću reći odakle😜) jedino mogu reći da se prezivam Jović i moja familija je imala svoju istoriju i bili su značajni u tom malom mestu. Sad smo niko i ništa😂
Eto ne znam šta još bih mogla reći, ovo mi je bilo na pameti😁

View more

Mislim da će jedan od najvećih izazova za mene da bude pronalazak partnera. Da - postoji osoba koja mi se sviđa, ali ne - ne znam da li će to da ispadne onako kako bih volela. Trudim se da kontrolišem svoje emocije i ne dozvolim sebi da se izgubim u njima, iako bih ponekad najradije da im se skroz prepustim. Nemam loš predosećaj zbog kog to kažem, samo sam nepoverljiva prema ljudima. Toliko bih volela da postoji neko na koga mogu da se oslonim, kome mogu da se poverim i kome mogu da verujem bez ikakvih negativnih predosećaja i pomisli. Volela bih da se u njegovom prisustvu osećam prijatno čak i kada ćutimo. Želim osobu s kojom bih mogla da slažem puzle, sastavljam lego kockice, uživam u glupostima, osobu s kojom bih mogla da odem u bioskop, neplanirano uskočim u neki voz, s kojom mogu u 3 ujutru da slušam talase kako udaraju obalu, osobu s kojom bih mogla da plešem po kiši i ne razmišljam ni o čemu drugom. Želim nekog s kim bih pomerala granice i koračala zajedno kroz život, bilo da su u pitanju lepi ili manje lepi trenuci. Želim nekog ko me neće ostaviti na prvu nelagodnost i prepreku, već nekog ko će se truditi da mi ulepša svaki dan, kao i ja njemu. Prosto (ili možda ipak nije tako jednostavno), želim da s tom osobom pronađem smisao i budem srećna. Volela bih da možemo zajedno da radimo i stvaramo, da putujemo i da se volimo, da mi nikad kroz glavu ne prođe pomisao da bi me prevario ili napustio. I nikad meni izgled nije bio naročito bitan. Privlači me inteligencija, privlače me pametne i ambiciozne osobe, osobe s kojima mogu da razgovaram satima i da mi ne dosadi. Ne volim prazne razgovore, niti proste ljude. Nažalost, ili možda i ne, kada je ljubav u pitanju ja idem isključivo na sve ili ništa. Ne postoji ni savršena osoba ni savršena veza, na tome se radi zajedničkim snagama. Ja ,,samo" želim bezuslovnu ljubav i osobu s kojom bi sve te nesavršenosti bile neprimetne. 😄

View more

Iskreno ne znam bas, o Marku mislim da je bio nezadovoljan svojim ličnim životom pa zbog toga ima veliku potrebu da komentariše druge, smatram da je jedan sadista i to njega usrećuje, pun je neke mržnje prema ljudima i stvarima, u lice će se praviti kao prijatelj a iza leđa će te ogovarati, mada to svi skoro danas rade.
Dalila mi je profuknjaca najobičnija, nju i Dejana sam gotivila ranije jer su mi ono bili okej, sada mi se ona pre svega zgadila kao ženska osoba, svoje greške ne vidi ali tuđe su joj odmah ispred nosa, ne može biti sama mora uvek imati partnera pa čak i kada dobija samo poniženje, mada to je zaslužila jer je život karma, a što se tiče Dejana bilo mi je žao kroz šta je prolazio zbog nje i svega toga, onda kada je odjebao prijatelje zbog nje tu mi se zgadio jer ne podržavam to što je uradio, onda mi je opet bilo krivo što ga ova voza, onda skapiram da je verovatno sve dogovoreno i tako, inteligentan momak i mozak mu radi jako brzo u mnogim situacijama ali eto ako je sve vredno para da se ovako ponižava onda ko mu jebe mater.

View more