-
🌹 R U Ž A 🌹
⚫ SEDMI DIO ⚫
Osjetila sam njegovu ruku na ramenu. Okrenula sam se, a on me zagrilo. Više mi nije bilo bitno što će uskoro postati suprug drugoj ženi. Bitno je bilo da sam u njegovom zagrljaju koji kao da mi je dao krila. Kao da sam pokupila snagu i svu pozitivnu energiju svijeta. Stajali smo tako par minuta. Stalo je i vrijeme s nama. Upijala sam njegov parfem. U stvarnost nas je vratio zvuk lakiranih potpetica koje su se približavale. Brzo smo se odvojili jedno od drugoga. Sead se sramežljivo počešao po glavi. Cjela ova situacija je sama po sebi bila simpatična. Kad' su nam se približili ušla sam u očevu sobu. Kenan je kao i majka ostao da se čudi odkud Sead tu. Sam prizor me opet rasplakao. Ležao je prikopčan na aparate. Oči su mu bile zatvorene. Jedan aparat je proizvodio iritirajući zvuk, ali mi je u isto vrijeme bio i drag. Taj zvuk je značio da je živ. Sjela sam u stolicu pored njega. Uzela sam njegovu hladnu ruku. Dok sam drugom rukom sklonila par pramenčića kose koji su se šepurili na njegovoj glavi. " Ozdravit ćeš ti. I obećajem da ću ići s tobom u lov. Ako želiš napravit ću ti i tvoju najdražu tortu. Učinit ću sve samo da me opet zagrliš. Da se smijemo zajedno tvojim šalama i da me braniš od zla." Majka je ušla, pa sam prekinula monolog. Obrisala sam suze ustajući kako bi joj ustupila mjesto. Dala mi je znak glavom da se ne mičem. Prebacila je ruke preko mojih ramena, poljubivši me. "Kako si ti?" Okrenula sam se prema njoj. Postoji mogućnost da brat i ja izgubimo oca, ali ona će izgubiti muža, prijatelja. Svoj oslonac i najveću podršku. "Slomljena sam, ali se držim zbog vas dvoje." Nazirale su se suze u njenim plavim očima. Od nje sam ih i nasljedila. Doslovno sam skočila sa stolice zagrlivši je. Plakala je, a ja sam najbolje znala kako je lijep osjećaj kada se isplačeš.
NEKOLIKO SATI KASNIJE
Trznula sam se na udar vrata. Ispustila sam očevu ruku. "Izvini! Probudio sam te." Začudila sam se kada sam ga opet vidjela. "Nema veze. Koliko je sati?" Podigao je ruku oborivši pogled na svoj crni sat. "Osam! Cjelu si noć ovdje. Idi pojedi nešto i odmori se. Ja ću biti tu." "Nisam umorna." Odjednom je spravica koja je pištala sporo ubrzala. Soba se napunila doktorima. "Šta se događa?" "Gospođo morate izaći." Zatvorili su mi vrata ispred nosa. Za divno čudo opet sam se našla u njegovom zagrljaju. "Sve će biti dobro." Nisam baš volila tu rečenicu, jer nije ni on bio siguran u to što govori. Nakon par minuta izašao je doktor. " Je li sve u redu?" Pogledao je kroz prozor u mog oca, pa se opet okrnuo nama. "Jeste! Još danas će provesti u ovoj sobi. I sutra ga prebacivamo u običnu sobu i oslobodit ćemo ga aparata. Samo će primati influziju." Kao da mi je kamen pao sa srca. "Moramo razgovarati." Okrenula sam se uočivši Kenana. Povukao me za ruku, pa smo izašli ispred bolnice. Falio mi je sviježi zrak. "Jesi li znala za ovo?" Dao mi je jutrošnje novine u ruku i dobio moj zbunjujući pogled. "Naslovna strana". Rekao je povišenim glasom.
⚫ SEDMI DIO ⚫
Osjetila sam njegovu ruku na ramenu. Okrenula sam se, a on me zagrilo. Više mi nije bilo bitno što će uskoro postati suprug drugoj ženi. Bitno je bilo da sam u njegovom zagrljaju koji kao da mi je dao krila. Kao da sam pokupila snagu i svu pozitivnu energiju svijeta. Stajali smo tako par minuta. Stalo je i vrijeme s nama. Upijala sam njegov parfem. U stvarnost nas je vratio zvuk lakiranih potpetica koje su se približavale. Brzo smo se odvojili jedno od drugoga. Sead se sramežljivo počešao po glavi. Cjela ova situacija je sama po sebi bila simpatična. Kad' su nam se približili ušla sam u očevu sobu. Kenan je kao i majka ostao da se čudi odkud Sead tu. Sam prizor me opet rasplakao. Ležao je prikopčan na aparate. Oči su mu bile zatvorene. Jedan aparat je proizvodio iritirajući zvuk, ali mi je u isto vrijeme bio i drag. Taj zvuk je značio da je živ. Sjela sam u stolicu pored njega. Uzela sam njegovu hladnu ruku. Dok sam drugom rukom sklonila par pramenčića kose koji su se šepurili na njegovoj glavi. " Ozdravit ćeš ti. I obećajem da ću ići s tobom u lov. Ako želiš napravit ću ti i tvoju najdražu tortu. Učinit ću sve samo da me opet zagrliš. Da se smijemo zajedno tvojim šalama i da me braniš od zla." Majka je ušla, pa sam prekinula monolog. Obrisala sam suze ustajući kako bi joj ustupila mjesto. Dala mi je znak glavom da se ne mičem. Prebacila je ruke preko mojih ramena, poljubivši me. "Kako si ti?" Okrenula sam se prema njoj. Postoji mogućnost da brat i ja izgubimo oca, ali ona će izgubiti muža, prijatelja. Svoj oslonac i najveću podršku. "Slomljena sam, ali se držim zbog vas dvoje." Nazirale su se suze u njenim plavim očima. Od nje sam ih i nasljedila. Doslovno sam skočila sa stolice zagrlivši je. Plakala je, a ja sam najbolje znala kako je lijep osjećaj kada se isplačeš.
NEKOLIKO SATI KASNIJE
Trznula sam se na udar vrata. Ispustila sam očevu ruku. "Izvini! Probudio sam te." Začudila sam se kada sam ga opet vidjela. "Nema veze. Koliko je sati?" Podigao je ruku oborivši pogled na svoj crni sat. "Osam! Cjelu si noć ovdje. Idi pojedi nešto i odmori se. Ja ću biti tu." "Nisam umorna." Odjednom je spravica koja je pištala sporo ubrzala. Soba se napunila doktorima. "Šta se događa?" "Gospođo morate izaći." Zatvorili su mi vrata ispred nosa. Za divno čudo opet sam se našla u njegovom zagrljaju. "Sve će biti dobro." Nisam baš volila tu rečenicu, jer nije ni on bio siguran u to što govori. Nakon par minuta izašao je doktor. " Je li sve u redu?" Pogledao je kroz prozor u mog oca, pa se opet okrnuo nama. "Jeste! Još danas će provesti u ovoj sobi. I sutra ga prebacivamo u običnu sobu i oslobodit ćemo ga aparata. Samo će primati influziju." Kao da mi je kamen pao sa srca. "Moramo razgovarati." Okrenula sam se uočivši Kenana. Povukao me za ruku, pa smo izašli ispred bolnice. Falio mi je sviježi zrak. "Jesi li znala za ovo?" Dao mi je jutrošnje novine u ruku i dobio moj zbunjujući pogled. "Naslovna strana". Rekao je povišenim glasom.
