⚜️ Sportisti BiH ⚜️

Šesdeset i četvrti dio...

---

Miralem:Nemoj,dovoljno da ste vas dvoje pored mene.
Zatim je jače stisnuo naše ruke.
Miralem:Što se tiče Omara...
Prekinula sam ga.
Lejla:Ne umaraj se.
Poljubila sam ga u obraz.
Miralem:Maleni,puno sam te poželio.
Igrao se sa Edinom.
Lejla:Idem javiti ostalima da si se probudio.Ispred su.
Edin:Brate,jesi dobro?
Miralem:Jesam hvala Bogu,ti?
Edin:I ja sam super.
Amra,Lara i Vedo:Brz oporavak.
Miralem:Hvala vam.
Lejla:Brate,idi kući odmori se.Cijelo vrijeme si ovdje,a poželio si i Asiju.
Vedo:Uredu,vidimo se.
Poljubio me u obraz i izašao sa Larom.
Edin:Idemo i mi.Ostavit ćemo vas.
Miralem:Čitaš mi misli.
Lejla:Haha.
Miralem:Liči na tebe.
Pomilovao je Edina.
Lejla:Isti je ti.Pogledaj samo te oči,nosić i osmijeh.
Miralem:Haha,onda ćemo se složiti da je lijepotu naslijedio od oboje.
Lejla:Hahaha.Kada smo već kod toga.Nisi mi pokazao tvoje slika kada si bio mali.
Miralem:Jesu li mi tu stvari?
Lejla:Jeste jakna.
Miralem:U džepu imaš moju sliku kada sam bio mali.
Uzela sam jaknu i baš kako je rekao,tu je bila slika.
Slika koja mu je probudila mnogo uspomena.
Miralem:Ovo je Mirza sa mnom.
Lejla:Prepostavila sam.Buco mali.
Miralem:Hahaha.
Lejla:Možda bi bolje bilo da zovnem doktora.
Miralem:Može.
Nakon što je doktor došao uzela sam Edina i sjela sam na stolicu pored.
Doktor:Boli li vas nešto?
Miralem:Malo lijeva noga.
Doktor:Morat ćete se koristiti štakama par dana.
Lejla:Znači samo odmor i za to vrijeme nema treninga.
Doktor:Tako je.
Miralem:Udružili ste se.
Lejla:Kada smije izaći?
Doktor:Može odmah danas.
Miralem:Super!
Pomogla sam mu da ustane.
Uzeo je štake koje su bile pored kreveta.
Miralem:Lijepo je ustati nakon tolikog ležanja.
Lejla:To kaže osoba koja stalno leži.
Miralem:Pa kada dođem sa treninga.
Uzela sam Edina i njegove stvari,pa smo krenuli prema autu.
Edina sam stavila u sjedalicu,a Miretove stvari pored.
Lejla:Ja ću ti pričuvati štake.
Sjeo je i bolno udahnuo.
Miralem:Gdje idemo?
Upitao je nekako tužno.
Lejla:Idemo našoj kući.
Rekla sam sa osmijehom,na što je on uzvratio također osmijehom.
Stigli smo pred kuću.
Malo je bilo teško nositi Edina i čuvati Miralema,a stepenice su još više otežavale.
Amer:Sačekaj,pomoći ću ti.
Lejla:Odakle ti ovdje?
Amer:Čuo sam da se Miralem probudio,pa sam došao u posjetu.
Miralem:Drago mi je što si došao.
Amer:Hvala,hajdemo.
Nakon što smo se popeli uspavala sam Edina.
Poslužila sam im kafu,pa smo nastavili razgovor.
Lejla:Nisam ti nešto rekla.
Miralem:Šta?
Lejla:Počela sam raditi u Amerovoj bolnici.
Miralem:To je super.
Amer:Već je među najboljim doktorima.
Miralem:Nisam ni sumnjao.
Amer:Moram ići.Druže brz oporavak i hvala na kafi.
Lejla:Nema na čemu.
Miralem:Hvala tebi na posjeti.
Amer:Lejla ne moraš dolaziti par dana na posao.Budi uz Miralema.
Lejla:Može,hvala ti.

---

Lejla:Večera je gotova.
Miralem:Dolazimo.
Lejla:Ja ću doći po Edina,tebi je nezgodno sa štakama.
Miralem:Zaboravio sam kako dobro kuhaš.
Lejla:Haha,pa priviknut ćeš se.
Miralem:Znači povjerovala si što se tiče Omara...

View more

Šesdeset i treći dio...

---

Budim se i osjetim da još čuva moju ruku.
Jadničak se sigurno ukočio.
Posmatrala sam ga kako spava,dok nije ušao doktor.
Trznuo se i gledao nas zbunjeno.
Vedo:Dobro si?
Upitao je zabrinuto.
Lejla:Jesam.
Doktor:Danas ste bolje.Zbog toga vas možemo otpustiti.
Lejla:Miralem?Kako je on?
Doktor:Stanje je isto.
Lejla:Moram do njega.
Vedo:Hajde,idem i ja s tobom.
Kako smo se primicali vratima njegove sobe obuzimala me nervoza i strah.
Otvorivši vrata vidjela sam ga.
Ležao je dok je u isto vrijeme bio prikopčan na aparate.
Sjela sam na krevet do njega,a Vedo je stajao iza mene.
Pružala sam ruku polako želeći dotaknuti njegovu ruku.
Zadrhtala sam,a Vedo je to primjetio pa je stavio svoju ruku na moje rame.
Pogledala sam ga sa osmijehom,snažno stisnuvši najdražu ruku.
Sjetila sam se njegovih riječi:"Omar nije moj sin.Nije moguće vjeruj mi.Mi nikada nismo bili zajedno".
U zadnje vrijeme suze su moj česti gost,pa tako i ovaj put.
Nisam ih htjela zaustavljati.
Lejla:Šta ako se više ne probudi?Mislit će da ga ne volim.
Suze su već vješto preticale jedna drugu.
Vedo me zagrlio i ušutkivao.
Vedo:Ne brini,oporavit će se on aBd.Zbog tebe i zbog Edina.
U sobu su ušli Amra sa mojim malenim i Edin.
Suze sam brzo obrisala,osmjehnuvši se.
Lejla:Sine moj!
Uzela sam Edina u svoje naručje.
Edin:Kako je?
Lejla:Isto.Zašto si ti ustajao?Trebaš mirovati.
Edin:Ne mogu sve dok se i on ne oporavi.
Vedo:Ostavimo njih troje same.
Lejla:Sine,tvoj otac nas neće napustiti.Probudit će se zbog nas.Opet ćemo biti sretna obitelj.Ti si svojim dolaskom unio još više radosti u naše živote.Šta bi nas dvoje bez njega?Ti bi me pitao da ti ga opišem.Ličiš li na njega?Kakav je bio čovjek?Ja bi ti odgovorila da boljeg supruga nisam mogla ni poželjeti,a ti oca.I da,ličite.A on je najljepša osoba koju poznajem.Veliki čovjek,velikog srca.Sve bi dao za nas dvoje.On bi patio samo da ti i ja budemo dobro.O meni se brinuo kao o kraljici.Dok sam bila trudna nije dao da se zamaram.Oboje smo ti se radovali.Svi su imali bebe,a mi smo strpljivo čekali i dočekali.Dobili smo predivno malo stvorenje.Sada još samo da pričekamo da tvoj babo otvori oči i da nas vidi pored sebe,da vidi da nije sam.Eto takav je tvoj babo sine,on bi patio da drugi budu sretni.
Jače sam stisla njegovu ruku.
Edin se smješkao kao da je razumjevao moje riječi.
Uzela sam ga i spustila na krevet između Miralema i mene.
Svojom malom ručicom je dodirivao Miralemovo tijelo,a zatim bi se okretao prema meni i smiješkao.
Lejla:To je tvoj heroj sine.
Uzela sam Edinovu ručicu i zajedno sa mojom stisnula Miralemovu šaku.
Tako smo stajali par minuta,a onda sam osjetila blagi stisak.
Pogledala sam u naše ruke.
Miralem je stiskao Edinovu i moju ruku.
Edin se nasmijao i poskočio.
Suze su opet krenule,ali ovaj su put bile one druge.
Radosnice.
Otvorio je oči.
Lejla:Budan si?
Miralem:Čuo sam govor najdražih.
Rekao je tiho.
Lejla:Dobro si?Hoću li zovnuti doktora?
Miralem...

View more

Šesdeset i drugi dio...

---

Auto hitne pomoći ih je odvezlo.
Mi smo krenule sa Amerom.
Amra:Bit' će oni dobro aBd.
Lejla:Hoće aBd.
Tješile smo jedna drugu.
Utrčali smo u bolnicu.
Amer:Upravo su dovezli dva momka,gdje su ih smjestili?
Xxx:Idete pravo i prva vrata desno.
Slijedili smo uputu sa recepcije.
Ušli smo unutra.
Doktor:Izađite i pričekajte vani.
Lejla POW
Ozdravi zbog nas dvoje.
Želim da zajedno budemo kada Edin izgovori svoju prvu riječ i kada napravi prvi korak.
Želim da igrate fudbala u dvorištu.
Želim da ga ti vodiš u školu.
Želim da mu daješ savjete o djevojkama.
Vedo:Jesu li dobro?
Zagrlio me snažno.
Taj zagrljaj mi je bio potreban.
Vedo:Izdržat će oni.
Poljubio me u glavu.
Stajali smo tako duže vremena.
Doktor je izašao,a mi smo ga okružili i postavili milion pitanja.
Doktor:Edin Džeko se probudio.Ima par ogrebotina,ali je dobro.
Amra:Hvala Bogu,možemo li ga vidjeti?
Doktor:Naravno!
Lejla:Kako je Miralem?
Doktor:On se još nije probudio.Nema unutrašnje krvarenje.Također,ima par ogrebotina.
Lejla:Idem vidjeti Edina,pa Miralema.
Okrenula sam se,ali mi se smračilo pred očima.
Izgubila sam ravnotežu i pala sam.
Osjetila sam da me neko uhvatio.
Amer:Idem po doktora.
Vedo:Sestrice probudi se.
Budim se u bolničkom krevetu.
Tišinu ponekada prekinu kapi influzije.
Krenula sam ustati,ali su me glavobolja i igla u ruci spriječile.
Vedo:Odmaraj se.Doktor je rekao da si iscrpljena.
Lejla:Da li se nešto dogodilo?
Vedo:Nije,sve je isto.
Lejla:Probudit će se?
Vedo:Hoće aBd.Još moramo porazgovarati o onome sa Omarom.
Lejla:Pusti to sada.
U sobu su ušli Amer,Lara,Amra i Edin.
Lejla:Edine!
Sjeo je do mene i zagrlili smo se.
Lejla:Kako si?
Edin:Dobro sam,a bit' će i Mire.
Amra:Živote,mi moramo ići.Trebamo obići djecu,a i Edin treba odmarati.
Lejla:Ponesite mi sutra Edina.
Amra:Hoćemo!
Lejla:Amere i tebe smo zamučili.
Amer:Miralem je moj prijatelj,kakvo mučenje.
Lara:Idem i ja do Asije.
Amer:Ja ću te povesti.
Vedo:Poljubi Asiju za mene.
Lara:Javite mi ako se nešto desi.
Vedo:Hoćemo!
Poljubio ju je u obraz.
Vedo:Hajde spavaj.
Lejla:Ne mogu.
Vedo:Neka te Miralem vidi odmornu kada se probudi.Ja ću te držati za ruku dok ne zaspeš.
Lejla:Volim te!
Vedo:Volim i ja tebe,srce moje.
Poljubila sam njegovu ruku koja se nalazila u mojoj.
Lejla:Sjećaš li se kada sam ja imala sedam godina,a ti devet?Nisam smjela spavati sama u sobi,pa si me ti držao za ruku dok ne zaspem.
Vedo:Sjećam se.Ja bi osvanuo na stolici ili na podu.
Lejla:Imam tu sliku.Majka nas je slikala.
Vedo:Pokušaj zaspati prisjećajući se tih dana.Vrati se u djetinjstvo.Ne boj se babaroge,jer ja sam tu.
Osmijeh se pojavio na mom licu.
Lejla:Ti si jedini koji je u ovih nekoliko mjeseci izmamio iskreni osmijeh na moje lice.
Sklopila sam oči i uputila se u zemlju snova.
Sekunde su dovoljne,da čovjeku promjene život.
Gdje je bol,bit će i lijeka.
Gdje je siromaštvo,bit će i bogatstva.
Gdje ima pitanja,bit će i odgovora.
Ne brini,vjeruj.
Dragi Bože čuvaj ga,u Tvoje ime volim ga...

View more

Šesdeset i prvi dio...

---

Lejla:Halo!
Amer:Ejj!Samo sam nazvao da pitam želiš li da dođem po vas?
Lejla:Ne moraš,mi smo upravo krenuli.Stižemo za par minuta.
Amer:Uredu,vidimo se.

---

Edin:Idemo li?
Miralem:Idemo!
Edin:Kako si ti?
Miralem:Kao da nisam živ otkako je otišla.Još je u Italiji?
Edin:Jeste!
Miralem:Ti znaš gdje je?
Edin:Brate,obećao sam da neću reći.
Miralem:Da li su dobro?
Edin:Maleni je super,ali Lejla je slomljena.
Miralem:Ne znam zašto mi ne povjeruje?Zar me nije upoznala?Zna da joj to nikada ne bi napravio.
Edin:Istina će kad' tad izaći na vidjelo.
Miralem:Ne znam samo hoću li ja opet moći nastaviti.Svaki put kada nam se nešto dogodi izgubi povjerenje u mene,a to je najvažnije u vezi.
Ne obraćajući pažnju na krivinu sletili smo s puta.
Auto je upalo u more.
Zadnje što sam čuo bio je Edinov glas,a onda jak udarac.

---

Lejla:Evo nas.
Amer:Znači to je mali Edin?!
Pomilovao ga je.
Amer:Lijep je na tebe.
Lejla:Hvala!
Amer:Da li si se čula sa Miralemom?
Lejla:Od onoga dana nisam.
Amer:Imaš li nekoga svoga još ovdje?
Lejla:Tu je i moj brat.Oženjen je sa mojom najboljom prijateljicom Larom.Imaju malu kćerkicu Asiju.Zatim je tu Edin,Miralemov klubski i reprezentativni prijatelj.Njegova supruga i kćer.Mislim da si za Edina čuo.
Amer:Jesam,naravno.
Lejla:Ti nemaš suprugu?
Amer:Ne!
Zazvonio mi je mobitel.
Amer:Nećete valjda odmah ići?
Lejla:Ne znam,Amra me zove.
Lejla:Reci živote.
Plakala je,pa me odmah obuzeo neki loš osjećaj.
Lejla:Amra,reci mi šta je bilo?Je li se Miralemu nešto desilo?
Kroz jecaj je uspjela reći.
Amra:Edin i Miralem su imali nesreću.
Mobitel mi je ispao iz ruke.
Suze su već odavno klizile niz moje lice.
Amer:Šta se desilo?
Lejla:Mir...Miralem,imao je nesreću.
Amer:Gdje su?Idemo odmah tamo.
Lejla:Ne znam.
Amer:Hajde idemo,pa ćemo usput saznati.
Stavio je Edinova kolica u auto.
Sjedila sam držeći Edina u rukama.
Drhtala sam.
Samo da je dobro.
Amer:Idemo do Amre.
Potvrdno sam klimnula glavom.
Brzo smo stigli pred Amrinu kuću.
Ušli smo unutra bez kucanja.
Lejla:Amra?
Okrenula se i zagrlila me.
Lejla:Gdje su oni sada?
Amra:Policija mi je rekla da je pronašla njihov auto u moru.To je na izlazu grada
Lejla:Idemo tamo.
Amra:Dadilja je tu sa Unom,ostavi i ti Edina.
Amer:Idemo,ja ću vas odvesti.
Stigli smo na mjesto nesreće.
Sve je ograđeno žutom trakom.
Auto je bilo okrenuto naopako.
Potrčala sam prema autu,ali me zaustavio jedan policajac.
Lejla:Pustite me,dole je moj suprug.
Policajac:Hitna je tu.Uskore će ih izvući van,ali vi ne smijete dole.
Čučnula sam jer više nisam mogla stajati.
Amra nije bila ništa bolje.
Plakala sam i udarala rukama od pod.
Amer:Smiri se,bit će on dobro.
Čučnuo je pored mene i zagrlio me.
Xxx:Izvukli smo tijela dvojice muškaraca.
Skočila sam i potrčala prema njima.
Policajac:Je li ovo vaš suprug?
Pogledala sam ga.
Ležao je onako bespomoćno,dok mu se krv slijevala niz glavu.
Lejla:Da!
Potvrdila sam drhtavim glasom.
Amra:Gdje je Edin?
Policajac:Prepostavljam da je ovo?
Amra:Živote!
Uhvatila ga je za ruku...

View more