⚜️ Sportisti BiH ⚜️

Četrdeset i deveti dio...

---

Sat je otkucao ponoć.
Polako smo ušli u kuću.
Miralem je upalio svijetlo,a meni je trebalo par minuta da priviknem oči.
Bili smo u bolnici.
Lara je rodila preljepu i zdravu djevojčicu.
Dali su joj ime Asija.
Ponosna sam na svoga brata.
Na početku je njihova veza djelovala kao da će se ubrzo i okončati,ali su uspjeli.
Vjerovali su jedno u drugo i bili si međusobna podrška.
Ljubav je staklo koje se lomi ako ga čovjek primi suviše čvrsto.
Svi smo dospjeli u ovozemaljsku baštu koja se zove život.
Staze kojima hodamo su različite,prepliću se i razilaze,mi tečemo kao vrijeme,radujemo se,smijemo,patimo,bolujemo i što je najvažnije,volimo.
A sa druge strane čovjek bez ljubavi je samo mrtvac koji diše,ništa drugo do nekoliko slučajnih imena i datuma.
Putevi ljubavi su veoma čudni i satkani su od bezbroj trenutaka.
Svaki je poseban i neponovljiv.
Nikada se jedan preživljeni trenutak neće ponoviti i zato treba voljeti i biti voljen u svakom trenutku.
Ljubav je snaga koja ruši sve zapreke,prodire u sve tamne kutke svijeta,savladava sve udaljenosti između ljudi,pobjeđuje sebičnost.
Srce ima svoje razloge koje razum ne razumije.
Svi problemi su tako sićušni,kao da ne postoje,jer kad je ljubav prisutna kao da ništa osim nje i ne postoji.
Uz ljubav je lakše koračati,disati,boriti se,živjeti.
Jer kako kažu:"Sreća je lijepa samo dok se čeka,dok od sebe samo nagovještaj da."
Uživala sam čitajući Larinu knjigu pored prozora.
Vani je padao snijeg.
Sve je zavio u svoj pokrivač.
Volim ove trenutke kada je vani hladno,sjediti u toploj sobi i čitati dobru knjigu.
Još kad imam najboljeg muža,koji mi je prije odlaska pripremio toplu čokoladu.
Dobila sam i crvenu ružu.
Šta ću kad je romantičan?!
Lara je knjigu posvetila Vedadu i Asiji.
Nakon promocije knjige smo i stigli u bolnicu.
Čula sam zvono na vratima.
Otvorila sam i vidila moje najdraže.
Prvo su ušle Amra i Lara sa bebicama,a potom i momci.
Miralem je ušao zadnji.
Prvo je stresao snijeg sa sebe.
Jesam li ti rekao da te volim?Šapnuo mi je tiho.
Lejla:Hmm!Jedno 1000 puta od jutros.
Miralem:Društvo!
Svi su ga gledali.
Miralem:Ja volim ovu ženu najviše na svijetu.
Povukao me prema sebi i zagrlio.
Edin:Brate,jasno nam je.
Lejla:Haha,neka meni je sladak kad se ovako glupira.
Miralem:Glupiram se?
Napravio je neku smiješnu facu i krenuo me škakljati.
Ostali su nas gledali pokušavajući doći do zraka od silnog smijeha...

View more

Četrdeset i osmi dio...

---

Red je bio veliki.
Nestrpljivo sam se vrpoljila.
Alice:Jesi li dobro?
Lejla:Jesam!
Osmjehnula sam joj se,mada bi u tome trenutku najradije zaplakala.
Lejla:Uf!Ovaj red se ne miče.
Alice:Strpljenja.Evo još ove dvije žene i na nas je red.
Kada sam htjela proći primjetila sam nešto neobično.
Na pokretnim tablama gdje se inače smjenjuju imena država,pisalo je:"Lejla,volim te!"
Lejla:Alice,pogledaj.
Pokazala sam joj prstom na natpis.
Xxx:Gospođo požurite,nemoj te zadržavati red.
Lejla:Oprostite,samo malo.
Pomakla sam se u stranu.
Počela je svirati Miralemova i moja pjesma.
Nije slučajnost,jer dosada nisu nikako puštali muziku.
Svi su gledali oko sebe pokušavajući dokučiti šta se dešava.
Lejla:Ovo je pjesma sa naše svadbe.
Alice:Pogledaj prema ulazu.
Pokazala mi je rukom prema ulazu.
Tamo je bio najljepši prizor.
Kao iz nekih filmova.
Miralem je išao prvi u odjelu sa buketom crvenih ruža.
Iza njega sa jedne strane su išli Edin i Amra,a sa druge Vedo i Lara.
Lejla:Šta se događa?
Alice:Sretnice!
Red se razmaknuo.
Oni su se kretali prema meni.
Miralem je pjevao.
Svi su aplaudirali njišući se u ritmu muzike.
Napokon,stigao je pred mene.
Svi su nas gledali,dok sam ja stajala crvenih obraza i sagnute glave.
Kao neka tinejdžerka kada ima prvi spoj.
Alice se pomaknula u stranu.
Lejla:Moram kren...
Miralem:Pssst!
Nije mi dopustio da završim rečenicu.
Miralem:Mogla si pričati,ali si izabrala šutiti.Sada ću ja pričati.Saznao sam sve.Znam zašto želiš ići.Stvarno ne znam zašto odlučiš svaki put otići kada nas zadesi neka nevolja?Zašto ne ostaneš da se borimo?Nikada ne bi bila sama.Iz svake bi bitke izlazili kao pobjednici.Bili bi jači i jači.
Lejla:Ne želim ti biti teret?
Miralem:Ti i ta tvoja tvrdoglavost.Kakav teret?Možda nam je nekada teško zajedno,ali vjeruj meni je teže bez tebe.
Primjetila sam da većina djevojaka plače.
Dirnule su ih njegove riječi,koga ne bi?
Luda glavo voliš ga.
Miralem:I ono najbitnije,nisi se zarazila.
Lejla:Kako misliš?
Miralem:Zvao je doktor.Rekao mi je da je došlo do pogreške i da nisi zaražena.Pošto ja naravno nisam znao o čemu se radi,pitao sam ga da mi objasni.
Lejla:Kako su pogriješili?
Miralem:Neko je slučajno zamjenio nalaze.Eto zbog kakve bi gluposti ti otišla.Sve bi pokvarila.Ostavila bi čovjeka koji te više od života svoga voli.
Zagrlila sam ga.
Najjače i najponosnije.
Aerodromom je odljegao aplauz.
Bilo mi je drago što me zaustavio.
Dobro kaže,sve bi pokvarila.
Kada god krene na loše ja ga napustim,a on me trpi.
Svi su se derali:Vrati mu se!Vrati mu se!
Lejla:Ja sam uvijek bila samo njegova.
Uhvatio me za ruku.
Pogledala sam prema Alice.
Dala mi je znak da idem.
Zagrlile smo se i razmjenile brojeve.
Trčali smo kroz veliku masu.
Miralem:Vedo,ova tvoja sestra je pravi slabić.
Zastala sam,pogledavši ga oštro.
Lejla:Nisam ja nikakav slabić.Samo ne želim da meni dragi ljudi pate.
Miralem:Tvrdoglavo moje!
Poljubio me u čelo.
Miralem:Volim te!
Lejla:Volim i ja tebe.Najviše...

View more

Četrdeset i sedmi dio...

---

Uzela sam svoje stvari i krenula.
Pogledala sam ga još jednom,posljednji put.
Nedostajat će mi,previše.
Poslala sam poruku Lari.
Rekla sam joj da idem u Njemačku.
Pošto imam dosta vremena do polaska otišla sam do Edina i Amre.
Amra:Sama si?
Lejla:Jesam!
Amra:Nema ni Edina.
Lejla:Gdje je malena?
Amra:U sobi.
Igrala sam se sa Unom,dok je Amra pripremala toplu čokoladu.
Amra:Jesi li bila kod doktora?
Lejla:Jesam!
Amra:I...
Lejla:Ništa,nisam trudna.
Amra:Nema veze.Imat ćete vi djecu aBd.
Nisam joj htjela govoriti ništa za zarazu.
Neću da brine.
Lejla:Ima li išta novo kod vas?
Amra:Nema,standarno.
Mobitel mi je zazvonio.
Miralem zove.
Ne mogu se javiti.
Pitat će gdje sam,ne mogu mu reći.
Amra:Kome se ne želiš javiti?
Lejla:Ne znam,ne poznat je broj.Moram ići.
Amra:Vidimo se.
Zagrlila sam je čvrsto.
Lejla:Čuvaj malenu i Edina.

---

Ne znam gdje je Lejla.
Ne javlja se.
Krenuo sam u kuhinju.
Pogled mi je odvratio papirić na stoliću.
Na papiriću je pisalo:"Volim te,voljet ću te zauvijek."
Šta ovo znači?
Kao da se oprašta.
Nazvao sam Laru.
Ona sigurno zna.
Miralem:Hej!Šta ima?
Lara:Ej!Nema ništa.Kod vas?
Miralem:Znaš li gdje je Lejla?
Lara:Kako misliš?
Miralem:Ostavila mi je poruku na stolu i ne javlja se na mobitel.
Lara:Ne,Lejla.
Miralem:O čemu se radi?
Lara:Prije par dana imala je mučnine.Otišla je kod doktora.Saznala je da se zarazila dok ste bili kod Isabelle.Govorila je da ti ne želi stvarati više problema.Poslala mi je poruku da ide u Njemačku.
Miralem:Zašto mi nije rekla?Ja ne mogu bez nje.

---

Stigla sam na aerodrom.
Sjela sam i čitala novine.
U novinama su bile vijesti o Rominoj utakmici.Naravno,tu je i Miralemova slika.
Suza je nakvasila sliku.
Trznula sam se,jer je do mene sjela neka cura.
Xxx:Izvini te,jeste li dobro?
Lejla:Jesam,hvala.
Pružila mi je maramicu.
Xxx:Ja sam Alice.
Lejla:Drago mi je,Lejla.
Alice:Šta se dogodilo?
Lejla:Ništa.
Alice:Slobodno mi ispričaj.Bit' će ti lakše.
Ispričala sam joj sve.
Od našeg upoznavanja do ovoga trenutka.
Alice:I ja idem radi ljubavnih problema.
Leja:Šta se tebi dogodilo?
Alice:Moj suprug je košarkaš.Ne mogu izdržati taj užurbani život.Novinari su ti stalno za vratom.Nemaš privatnosti.Odlučila sam otići.On to ne zna.Bio je na treningu kada sam otišla.
Lejla:Slična nam je sudbina.
Alice:Idem sada u Njemačku,ti?
Lejla:I ja.Možemo zajedno?
Alice:To bi bilo super.
Lejla POW
Djevojku znam par minuta,a imam osjećaj da je znam čitav život.
Zaista je divna osoba.
Na razglasu se začulo:"Putnici za Njemačku neka krenu polako prema ulazu.Krećemo za petnaest minuta."
Ustale smo.
Za nama se čula samo škripa točkića od kofera...

View more