Citaa ba <333
OD MALENA ZA SVA VREMENA
PETNAESTI DIO
-Vi bile u shoppingu ili u kavezu sa lavovima?Upitao je Ado pokušavajući prikriti osmijeh.
Bilo je dovoljno da ga Aida samo pogleda.
Zabava je večeras,a ja nemam haljinu.
Otišla sam na sprat.
Sve je puno starih kutija.
Tu je puno stvari koje su pripadale mojoj mami i mojoj neni.
Pronašla sam preljepu haljinu koju je mama nosila kada je upoznala babu.
Po masku mi je otišao Ado.
-Idem ja,nemoj da te puno čekam.
-Oki,brzo ću.
Spremila sam se,ali Ado kasni.
Aida će nas oboje poubijati.
Nestrpljivo sam gledala kroz prozor.
-Mene čekaš?
-Prepao si me.Gurnula sam ga i uzela masku.
-Preljepa si.
-Hvala ti.
-Vidi se da si mi sestra.
-Hahaha,hajde već kasnimo.
Uzela sam cipele u ruku pa smo trčali čitavim putem.
-Ne možete ući bez šifre.Rekao je visoki,snažni zaštitar.
-Kada maske padnu,pojave se lica.On je sa mnom.
Dodala sam nakon što je htio da zadrži Adu.
-Seko ostavljam te.Dobacio je izgubivši se u velikom hodniku.
Spustila sam se polako niz stepenice.
Svi su gledali u mene.
Xxx:Ko je ona?Preljepa je i djeluje mi poznato.
-Nido,znaš li ti kako izgledaš?
-Ado i ja smo trčali,pa sam se možda isprljala.
-Ne,predivna si.
-Hvala ti.
Ona je otišla plesati sa Nedimom.
Stajala sam sama par minuta,a onda sam osjetila da je neko spustio ruku na moje rame.
-Jeste li za ples?
Upitao me nepoznati momak.
Svi su mi bili nepoznati,jer smo bili pod maskama.
Ali njegov glas mi je poznat,a opet i nepoznat.
-Može.
Nakon što smo završili sa plesom izašli smo vani.
Šetali smo,a onda smo sjeli pored fontane.
-Znaš da si duhovita?
Često mi to kažu,haha.
Baš je ljubazan,čista suprotnost od Muhameda.
Čekaj,zašto mi je on opet pao napamet?!
-Zamišljena si?
-Nisam.
-Čime se baviš?
-Pjevačica sam.
-Hajde pjevaj nešto.
-Nema potrebe.
Potrčala sam,a on je potrčao za mnom.
-Super si cura.
-Reci mi nešto što ne znam.
-Hahaha.
-Ado,da li si vidio Anidu?
-Razišli smo se na hodniku.
-Ne javlja se ni na mobitel.
-Aida zabavljaj se.Ona je sigurno tu negdje.
-Ćao ja sam Ado.Prišao sam preljepoj djevojci.
-I?
-Pa jesi za ples?
-Može.Čini se simpatičan.
-Hvala!
-Zašto si me pitao za ples,kada ne znaš plesati.
-Slatka si,a nisam znao kako drugačije da ti priđem.
-Haha,lud si.
-Hvala,valjda.
-I od kuda ti na zabavi?
-Prijateljica je organizirala zabavu.
-Poznaješ Aidu?
-Da!
-Ona je super,ali prijateljica joj je prava svađalica.
-Razumijemo se.I ja poznajem jednog takvog fudbalera.
-Cura bi se samo svađala,ali je opet slatka.Drage su mi prepirke s njom.
-Stvarno me razumiješ,haha.Ne znam bi li mogli ikako normalno razgovarati,ali ima najljepši osmijeh na svijetu.Ovaj momak i ja imamo dosta sličnosti,čak oboje imamo svoje svađalice.
-Ponoć je.Rekao je kroz osmijeh.
U ponoć skidamo maske i pokazivamo svoja prava lica.
-Ti prva?
-Ne ti?
-Hajde u isto ćemo vrijeme.
-Važi.
Napokon ću saznati koje ovaj momak...
PETNAESTI DIO
-Vi bile u shoppingu ili u kavezu sa lavovima?Upitao je Ado pokušavajući prikriti osmijeh.
Bilo je dovoljno da ga Aida samo pogleda.
Zabava je večeras,a ja nemam haljinu.
Otišla sam na sprat.
Sve je puno starih kutija.
Tu je puno stvari koje su pripadale mojoj mami i mojoj neni.
Pronašla sam preljepu haljinu koju je mama nosila kada je upoznala babu.
Po masku mi je otišao Ado.
-Idem ja,nemoj da te puno čekam.
-Oki,brzo ću.
Spremila sam se,ali Ado kasni.
Aida će nas oboje poubijati.
Nestrpljivo sam gledala kroz prozor.
-Mene čekaš?
-Prepao si me.Gurnula sam ga i uzela masku.
-Preljepa si.
-Hvala ti.
-Vidi se da si mi sestra.
-Hahaha,hajde već kasnimo.
Uzela sam cipele u ruku pa smo trčali čitavim putem.
-Ne možete ući bez šifre.Rekao je visoki,snažni zaštitar.
-Kada maske padnu,pojave se lica.On je sa mnom.
Dodala sam nakon što je htio da zadrži Adu.
-Seko ostavljam te.Dobacio je izgubivši se u velikom hodniku.
Spustila sam se polako niz stepenice.
Svi su gledali u mene.
Xxx:Ko je ona?Preljepa je i djeluje mi poznato.
-Nido,znaš li ti kako izgledaš?
-Ado i ja smo trčali,pa sam se možda isprljala.
-Ne,predivna si.
-Hvala ti.
Ona je otišla plesati sa Nedimom.
Stajala sam sama par minuta,a onda sam osjetila da je neko spustio ruku na moje rame.
-Jeste li za ples?
Upitao me nepoznati momak.
Svi su mi bili nepoznati,jer smo bili pod maskama.
Ali njegov glas mi je poznat,a opet i nepoznat.
-Može.
Nakon što smo završili sa plesom izašli smo vani.
Šetali smo,a onda smo sjeli pored fontane.
-Znaš da si duhovita?
Često mi to kažu,haha.
Baš je ljubazan,čista suprotnost od Muhameda.
Čekaj,zašto mi je on opet pao napamet?!
-Zamišljena si?
-Nisam.
-Čime se baviš?
-Pjevačica sam.
-Hajde pjevaj nešto.
-Nema potrebe.
Potrčala sam,a on je potrčao za mnom.
-Super si cura.
-Reci mi nešto što ne znam.
-Hahaha.
-Ado,da li si vidio Anidu?
-Razišli smo se na hodniku.
-Ne javlja se ni na mobitel.
-Aida zabavljaj se.Ona je sigurno tu negdje.
-Ćao ja sam Ado.Prišao sam preljepoj djevojci.
-I?
-Pa jesi za ples?
-Može.Čini se simpatičan.
-Hvala!
-Zašto si me pitao za ples,kada ne znaš plesati.
-Slatka si,a nisam znao kako drugačije da ti priđem.
-Haha,lud si.
-Hvala,valjda.
-I od kuda ti na zabavi?
-Prijateljica je organizirala zabavu.
-Poznaješ Aidu?
-Da!
-Ona je super,ali prijateljica joj je prava svađalica.
-Razumijemo se.I ja poznajem jednog takvog fudbalera.
-Cura bi se samo svađala,ali je opet slatka.Drage su mi prepirke s njom.
-Stvarno me razumiješ,haha.Ne znam bi li mogli ikako normalno razgovarati,ali ima najljepši osmijeh na svijetu.Ovaj momak i ja imamo dosta sličnosti,čak oboje imamo svoje svađalice.
-Ponoć je.Rekao je kroz osmijeh.
U ponoć skidamo maske i pokazivamo svoja prava lica.
-Ti prva?
-Ne ti?
-Hajde u isto ćemo vrijeme.
-Važi.
Napokon ću saznati koje ovaj momak...
