⚜️ Sportisti BiH ⚜️

OD MALENA ZA SVA VREMENA

---

TRIDESET I PRVI DIO
Zvono na vratima je prekinulo naš razgovor.Nakon par minut u sobu su ušli Ado i Nejra.
-Mala jesi li dobro?Sjeo je pored mene gledajući jesam li povrijeđena.
-Dobro sam!Zagrlio me,a onda im je Muhamed ispričao šta se tačno desilo.
-Izvinite,moram da se javim.Rekao je Muhamed nakon što mu je zazvonio mobitel.Ušao sam u svoju sobu.Ne želim da iko zna za ovaj razgovor.Zvali su me Nedimovi ljudi sa prvog slučaja.Onoga zbog kojeg je Anida završila u bolnici.
-Gospodine Muhamed?
-Ja sam,reci.
-Istražio sam ovo oko požara kako ste rekli.Za petama smo im.
-Znači isti ljudi.
-Da!Jeste li dobro?
-Da,ali opet je Anida stradala.
-Uskoro ćemo ih uhvatiti,ne brinite.Nakon što sam završio razgovor izašao sam u hodnik.Ado i Nejra su bili na odlasku.
-Ado i ti možeš ostati ovdje?
-Hvala ti,ali već sam dobio poziv od prijatelja.Ušao sam u njenu sobu.Spavala je.Pokrio sam je ostavivši poljubac na njenom obrazu.Ova scena me posjetila na ono dok smo bili u našem rodnom mjestu.Zrake sunca su dopirale kroz prozor.Ustala sam,ali u pokušaju da napravim prvi korak spriječila me bol u nozi na koju sam zaboravila.Oslanjajući se na zdravu nogu uspjela sam doći do kuhinje.Za stolom je sjedio Faruk.
-Dođi da doručkujemo.Obratio mi se nakon što me primjetio na vratima.
-Gdje je Muhamed?Pitala sam pridržujući mu se.
-Morao je hitno van grada.Ima nekog posla.Nije te želio buditi,ali ako nešto zatrebaš ja sam tu.Nakon doručka Faruk je otišao za svojim poslom.Razgledala sam malo kući.Lijepa je i velika.Fino uređena.Ušla sam u njegovu sobu.Sjela sam na njegov krevet.Pored kreveta na komodi stajala je naša slika.Izmamila mi je osmijeh na lice,jer smo toga dana glumili da smo postali poznati.
FLASBACK
-Nido mi ćemo sada dijeliti autograme.
-Idemo prvo do mame i babe.
-Važi!
-Možeš li mi nešto obećati?Rekla sam vukući ga za ruku kako bi stao.
-Naravno!Samo reci šta?
-Da koliko god poznati postanemo,ništa neće pokvariti naš odnos.Želim da zauvijek ostanemo zajedno.Ovako djetinjasti i sretni.Da ne dozvolimo da nas slava promjeni.Važi?Pružila sam mu mali prst,a on se osmijehnuo pruživši svoj.To je bio neki naš pozdrav.
-Važi!
-Ljudi pronašao sam poznatog fudbalera i pjevačicu.Dobacio je moj babo,uslikavši nas.
AND FLASHBACK
Začulo se zvono na vratima pa sam požurila da stignem otvoriti.
-Hej!
-Hej,Jessica!
-Nisam znala da živite zajedno.
-Nismo,nego je kod mene izbio požar sinoć.Ovdje sam prespavala.
-Aham,jesi li dobro?
-Jesam!
-Muhamed nije kući?
-Otišao je van grada,a ni Faruk nije tu.
-Želiš li da prošetamo?
-Može!
-Zašto mi nisi rekla da si povrijedila nogu?Upitala je nakon što je vidila kako hodam.
-Nema veze,šetnja mi dobro dođe.
-Kako ste se ti i Muhamed upoznali?
-Zajedno smo odrasli.I onda smo se razdvojili,ali izgleda da nam je sudbina bila da se ponovo sretnemo.
-Odrasla si s njim.Sigurno ima neki poseban razlog zbog čega ga voliš?
Svi me pitaju zašto ga volim.Šutim,jer ako im kažem razlog počet će i oni da ga vole...

View more

OD MALENA ZA SVA VREMENA

---

TRIDESETI DIO
Zaustavio sam auto i istrčao.
Ljudi su bili ispred njene kuće.Pokušavali su ugasiti vatru.
-Ima li iko unutra?Pitao sam prvog čovjeka do mene.
-Ne znamo ništa,evo stigli su vatrogasci.Pokazao je rukom prema njihovom autu.Otrčao sam do vatrogasaca.Rekli su nam da se odmaknemo i da nije sigurno da ulazimo.Nisam ga poslušao.Dok nisu obraćali pažnju na mene,protrčao sam kraj njih i utrčao u kuću.Bilo je jako zagušljivo.Od vatre jedva da sam išta vidio.Kuća se urušavala.Nisam bio siguran da li je ona u kući,ali moram provjeriti svaku prostoriju,pa i pod cijenu svog života.Zapravo,ona je moj život.Ušavši u dnevni boravak vidio sam prizor od kojeg su suze zacaklile u mojim očima.Ležala je na podu.Jedan dio koji se urušio bio je na njenim nogama.Uz veliki napor sam je izvukao.Uzeo sam je u naručje.
-Bit' ćeš dobro!Izustio sam već slabašnim glasom.Došavši pred sami izlaz čuo sam naredbe vatrogasaca.
-Odmaknite se,samo što se nije urušilo.U tom trenutku jedan dio je pao ispred nas,pa sam napravio par koraka unazad.Brzo sam požurio s druge strane.Nakon što sam izašao potrčao sam,jer bi moglo doći do eksplozije.Začuo se jaki zvuk,a stvari su se razletile na sve strane.Leđima sam bio okrenut prema kući.Anidinu glavu sam prislonio na prsa,kako bi je zaštitio.Pritrčali su nam vatrogasci i hitna pomoć.
-Jeste li dobro?Upitao me jedan doktor.
-Jesam,pobrinite se za nju.Ljudi su počeli aplaudirati.Čuo sam povike 'heroj na terenu,heroj i van njega'.To mi se svidjelo,ali sada mi je važno da ona bude dobro.Šta da sam poslušao vatrogasce i da nisam ušao?Sada bih bio bez nje,a to ne bih mogao podnjeti.Ovo srce ne bi izdržalo.Držao sam je za ruku dok je ona ležala na zemlji.Doktori su je pregledali i nije bilo nikakvih lomova.Samo je imala otečen članak.Doktori su joj pročistili pluća,jer je udisala dim.Napokon je otvorila oči.Ustala je i zagrlila me.Plakala je.
-Dobro je malena.Prošlo je.
-Pobrinite se za nju.Sutra obavezno neka dođe u bolnicu.Klimnuvši glavom potvrdno,uveo sam je u auto.
-Večeras ćeš biti moj gost.Čitavim putem je samo šutila.Nije se ni pomjerala.Gledala je ispred sebe.Stigavši pred kuću,pomogao sam joj da izađe.Noga ju je boljela.
-Muhamede šta se dogodilo?Upitao je izbezumljeno Faruk.
-U Anidinoj kući izbio je požar.
-Šta?Jeste li dobro?
-Ja sam dobro,Anidu boli noga.Hvala Bogu stigao sam na vrijeme.Istuširao sam se,a zatim javio Adi šta se desilo.Došao sam pred vrata sobe u kojoj je bila Anida.Pokucao sam,ali niko nije odgovarao.Ušao sam polako unutra.Sjedila je na krevetu opet gledajući ispred sebe.Nakon što me primjetila pogled je usmjerila prema meni.
-Jesi li dobro?Samo je klimnula glavom u znaku da jeste.Sjeo sam pored nje.
-Boli li te noga?
-Malo!Izustila je tiho.Bilo mi je drago što je napokon progovorila.
-Sada si na sigurnom.
-Hvala ti!Sada se na njenom licu pojavio osmijeh.
-Nema na čemu.
-Koliko ćeš mi još puta spasiti život?
-Koliko bude potrebno.Nadam se da neću trebati više ni jednom...

View more