⚜️ Sportisti BiH ⚜️

Dvadeset i četvrti dio...

---

Njegov vozač me čekao ispred.

---

⚫Kod mene kući⚫
Miralem:Gdje se Lejla zadržala?
Mama:Vjerovatno je još kod Lare,treba vremena da se ispričaju.
Miralem:Idem ja kući,recite joj da sam tamo kad' dođe.
Vedo:Uredu!
Miralem POW
Malo sam zabrinut.
Da joj se nije nešto desilo!?
Zabrinjava me i onaj pucanj.
Stigao sam kući.
Otključao vrata i ušao.
Odmah sam otišao u kuhinju i napravio sendvič.
Sjeo sam i upalio televizor.
Primjetio sam pismo na kraju stola.
Miralem:Šta je ovo?
Ne mogu vjerovati.
Ustao sam i krenuo Larinoj kući.

---

Kenan:Lelo,dobrodošla!
Stajala sam ukipljeno.
Suze su se spuštale niz moje lice.
Samo sam uspjela tiho prošaptati:Gdje je moja soba?
Pokazala mi je njegova sluškinja.
Ušla sam u sobu.
Bila je velika i uredna.
Legla sam na krevet i zarila glavu u jastuk.

---

Miralem:Gdje je Lejla?
Lara:Bila je ovdje prije pola sata.
Miralem:Pročitaj ovo.
Dao sam joj pismo.
Lara:To je sigurno uradila zbog Kenana.
Miralem:Znaš li njegovu adresu?
Lara:Znam.
Miralem:Idem odma tamo,da već jednom prestane ova ludost.

---

Uplakana sam zaspala.
Jastuk je skroz mokar.
Budi me zvono mobitela.
Lejla:Halo!
Miralem:Dolazim po tebe.Šta se dešava?
Lejla:Ne,ne dolazi ovamo.Eto mene ispred.
Miralem:Čekam te!
Ustala sam i požurila prema izlaznim vratima.
Kenan:Gdje ćeš?
Lejla:Idem da udahnem sviježeg zraka.
Kenan:Uredu.Čuvaj se.
Izašla sam i čekala ga.
Nakon par minuta pojavio se moj svijet.
Jedini razlog zbog kojeg još živim,mada je u meni sve umrlo onog dana kad' sam ga odlučila napustiti...

View more

Dvadeset i treći dio

---

Poruka je bila od Kenana.
"Vjenčali ste se?Rekao sam ti da ga ostaviš.Ako uradiš suprotno,naudit ću mu."
Sjetila sam se Miralemovih riječi:"Ne može nam on nauditi.Samo nas želi rastaviti."
Mislim da je u pravu,samo nas želi rastaviti.
Miralem:Šta ti je izgledaš zabrinuto?
Lejla:Nije ništa.
Nasmijala sam se.
Miralem:Sjeti se šta si mi obećala?
Lejla:Šta?
Miralem:Rekla si da ćeš se uvijek smijati.
Lejla:Upravu si.
Stigli smo.
Izašli smo iz taxija.
Miralem je sa vozačem vadio stvari iz auta.
Odjednom se začuo pucanj.
Miralem je dotrčao do mene i čučnuli smo.
Vozač je uspio da uđe u taxi.
Miralem:Živote,dobro si?
Lejla:Jesam,ti?
Miralem:Dobro sam!
Vozač:Jeste li ranjeni?
Miralem:Mi smo dobro,vi?
Vozač:I ja sam dobro.Hoćemo li zvati policiju?
Miralem:Ne znam šta ćemo im reći!?
Vozač:Upravu ste.
Stigli smo kući.
Lejla:Nemoj njima ništa govoriti!
Miralem:Uredu.
Mama:Stigli ste!?
Lejla:Gdje je Lara?
Vedo:Kod svojih je.Otac joj je bolestan.
Lejla:Nešto ozbiljno?
Vedo:Nije,vjerovatno prehlada.
Lejla:Idem ja do nje.
Miralem:Ja ću te čekati ovdje.
Taman što sam izašla,stigla je još jedna poruka:"Ono je bilo upozorenje.Samo da znaš,da mislim ozbiljno.
Noge su mi se oduzele.
Tip je stvarno lud.
Ne mogu dopustiti da naudi Miralemu,ne mogu.
Nakon što sam se vratila od Lare došla sam našoj kući i spakovala svoje stvari.
Nazvala sam Kenana.
Lejla:Spremna sam.Napustiti ću Miralema.
Samo obećaj da mu nećeš nauditi?
Kenan:Obećajem,ne brini.Pošalji mi u poruci adresu,poslat ću vozača po tebe.
Lejla:Uredu!
Prije nego što krenem,napisat ću pismo Miralemu da me ne traži i da ne brine.
"Eh,dragi moj!
Ne znam zašto nam se ovo dešava?!
Zar baš sada da se sivi oblaci nadmeću nad nama,sada kada sam konačno osjetila mir i spokoj u tvom zagrljaju?!
Zašto uvijek neko treći mora da rasprši zrnca sreće?
Moraš da znaš da te volim.
Niko me ne može u tome spriječiti.
Srcem pripadam samo tebi.
Bila sam spremna s tobom ispratiti svaku melodiju.
Melodiju tuge,sreće...
Međutim,sudbina je uplela prste u naš mir.
Tama je prekrila svaki detalj nas.
I bez obzira koliko te volim,moram da odem.
Napuštam te.
Ne zato što hoću,već zato što moram.
Tijelom odlazim,ali dušom ostajem.
Nije mi bitno što će biti sa mnom,ovo samo radim za tvoje dobro.
Niko od nas nije želio da bude ovako,ali ne možemo ništa promjeniti.
Odlazim.
Nemoj me zaustavljati,ne pokušavaj da zadržiš ovu budalu.
Ona samo hoće da te spasi.
Molim te,dozvoli mi to.
Da spasim nas,našu ljubav koja će vječno da živi...
Vratit ću ti se ako budeš strpljivo čekao.
Ako nas ne prepustiš oluji,ako nas ne izbrišeš...
Neću ti zamjeriti,neću se ljutiti.
Biću tu i kada nisam.
Voljet' ću te.
Potajno.
Niko ne mora da zna.
Samo me pusti.
Moj odlazak nek' ti bude sjećanje na to kolika je ova ljubav bila.
Neka komadići ove ljubavi plove,nošeni vjetrom,s porukom sjećanja na samo još jednu neuspjelu ljubav,zauvijek."
P.S. I love you!❤
Suze su već natopile pismo.
Izašla sam i zaključala kuću...

View more

Dvadeset i drugi dio...

---

Probudila sam se,njega nije bilo.
Sigurno je opet u kuhinji.
Lejla:Srećo!
Miralem:Najdraža moja,doručak je spreman.
Miralem:Danas krećemo na medeni mjesec?
Lejla:Da,posljepodne aBd.
Miralem:Nakon doručka idemo spremiti stvari.
Lejla:Može!
Doručkovali smo,spremili stvari i krenuli.
Lejla:Idemo prvo do mojih i Lara je tamo.
Miralem:Može!
Zatekli smo ih kako doručkuju.
Lejla i Miralem:Prijatno!
Mama:Hvala,bujrum.
Miralem:Hvala,mi smo doručkovali.Krenuli smo na put pa smo svratili.
Babo:Hajde onda da vas ne zadržavamo.
Krenuli smo na put.
Mjesec dana u Turskoj sa najdražim.
Naslonila sam se na njega,stavila slušalice u uši i probala zaspati.
Miralem:Ljepotice,stigli smo.
Lejla:Nisam valjda čitavo vrijeme spavala?Haha.
Miralem:Jesi,ali te nisam htio buditi.Jesi li vidila šta su objavile novine?Ima slika i na fb.
Lejla:Šta?
Pokazao mi je slike,a onda je počeo čitati:"Miralem Pjanić je viđen u prisustvu nama nepoznate ljepotice.Izgleda da su odlučili izgovoriti sudbonosno da!"
Miralem:Mislio sam da damo izjavu kada dođemo u BiH!?
Lejla:Može!
Zaustavili smo taxi.
Hotel je bio blizu aeodroma.
Uživali smo u svakom danu.
Svaki zajednički trenutak ljubomorno smo čuvali.
Nismo željeli da se vratimo.
Nažalost,došao je i taj dan.
Kada je avion trebao sletiti u Sarajevo stigla mi je poruka od dobro poznatog broja.
Svaka poruka od ovog broja me je plašila...

View more